Vodeničarke

Zovu je Lapčevicka vodenica. Jedina je na reci Rasini koja je još uvek u funkciji a ono što je čini posebnom je i to što o njoj brinu i nekoliko vodeničarki.

Pomeljari dolaze sa svih strana a veliki broj je i iz Blaca…

 

  -Vodeničar Miša Radmanović sa vodeničarkama i pomeljarima

Zahvaljujući Miši Radmanoviću i njegovim ortacima zvuk vodeničkog čeketala u selu Lepenac nadomak Brusa, još uvek se čuje.

Jedina vodenica na reci Rasini bez prestanka radi od vremena svoga nastanka.

-Vodenica radi bez prestanka od 1934.godine. Kroz vodenicu je prošlo mnogo vodeničara, moja generacija je treća, ističe vodeničar Miša Radmanović.

Sagrađena daleke 1934.godine, Lapčevicka vodenica mesto je gde se i danas žito melje na stari i tradicionalan način.

-Pomeljara ima, dolaze sa svih strana. Najviše se melje bela proja, heljda ali i sve ostalo. U vodenicu zbog bele proje svraćaju turisti koji idu na obližnji Kopaonik na skijanje, ističe vodeničar Miša.

– – Vodeničarke i vodeničarska pesma u izvođenju frulaša

Lapčevicka vodenica u svojoj   osam decenija dugoj tradiciji imala je mnogo vodeničara. Ono što je danas, pored toga što je jedina na reci Rasini, čini posebnom je i to što o njoj brine i mnogo vodeničarki.

–        Moj deda je pravio vodenicu koju sam ja nasledila od oca. Dolazim često i radim u vodenici, a i dan danas mi pevaju pesmu – Vodeničarka, ističe Pelagija dodajući da se odlično snalazi u svim vodeničarskim poslovima,izuzev klepanje kamena koje rade ljudi.

U svim vodeničarskim poslovima odlično se snalazi još jedna vodeničarka – Dragica Lapčević.

-Nije teško raditi u vodenici. Teško je zimi malo, a kad je lepo vreme ne. Kad ima posla mora da se otrijera pšenica, da se stavi u koš, da se pokupi brašno. Ima tu dosta posla, ali ja se lako snalazim, ističe vodeničarka Dragica Lapčević.

 – Najmlađa vodeničarka – Darija Lapčević

Za Lapčevicu vodenicu možemo da kažemo da je mesto u kojem se školuju vodeničarke. Devetogodišnja Darija Lapčević već uveliko je savladala mnoge tajne ovoga posla.

-Dolazim posle škole u vodenicu i pomažem mami, kaže Darija koja na naše pitanje – šta bi volela da bude kada poraste – odgovara – Vodeničarka.

U ovoj vodenici žito melju brojni pomeljari, koji ovde saznaju svaku novinu u selu.

–        Uvek se ovde čuje neka nova priča iz sela, a vodeničarke su te koje bolje melju žito, kaže Miroslav Mitrović, pomeljar iz Brusa.

–        To je zato što mi spemamo proju i ostale specijalitete pa znamo kakvog kvaliteta je brašno najbolje za to, dodaje vodeničarka Dragica Lapčević.

  – Vodeničarke Lapčevicke vodenice

Opevana u pesmi, Lapčevicka vodenica mesto je gde pomeljari rado dolaze. Ovde je uvek veselo, vodeničari i vodeničarke su uvek veseli a pesnici su joj rado posvetili i svoje stihove poput frulaša Miroslava Milosavljevića koji je ovoj vodenici posvetio i ove stihove:

U mom selu vodenica stara,

Ona melje od cara Lazara,

 Svakog dana radi taka – tika – taka,

Od ranoga jutra do mrklog mraka,

Četri vitla svakog dana vije,

Pomeljari iz pola Srbije,

Vodenica na reci Rasini,

Okreće se i leti i zimi,

A ponekad kad oseti sušu,

Odmori se i ona ima dušu,

Poručuje vodeničar Miša,

Proradiće kada padne kiša…

BLACE VAS ZOVE NA DANE ŠLJIVE: