Partizanovac u crvenom:Crveno obuci nek sluti na radost – a za večnu kuću ima vremena

On je partizanovac koji obožava vatreno crvenu boju koja je sastavni deo njegovog stajlinga, više od 60 godina.

Kao takav prepoznatljiv je svim blačanima a i šire…

Neca Dragićević, rođen pre 70 godina u kamenitom selu Čunguli kod Blaca, sagradio je sebi za života večnu kuću „cveća“od onog istog kamena na kome se rodio od oca Miroslava i majke Milene.

U porodici koja je iznedrila 13-toro dece, tri ćerke i 10 sinova, Neca je bio 12-to dete u porodici pa je njegovim rođenjem stekao uslov da mu kum bude niko drugi do Josip Broz Tito.

Od 13-toro dece, danas su u životu troje.

Osnovnu školu završio je u Čunguli, srednju trgovačku u Nišu i sav svoj radni vek proveo je kao trgovac. Svoj radni vek završio je časno i pošteno sa 42.godine staža ali i danas radi privatno sa sinom Goranom i suprugom, u svojoj privatnoj prodavnici.

-Živeli smo skromno u siromaštvu, priča Neca.

Mnogobrojna porodica živela je od svog rada i poštenja. Od svoje rane mladosti vezan sam za crvenu boju koju sa svojih 70 godina uvek nosim na sebi. Zato i volim onu pesmu „ Crveno obuci“.Crveno  mi je na duši ali sam večiti partizanovac, kaže Neca kojeg poznaju svi blačani.

U jednom trenutku svog života, još iz rane mladosti , nastavlja Neca svoju priču, došao sam na ideju da sebi za života podignem spomenik , svoju večnu kuću od kamena iz mog sela Čungule, koji je poznat po tome što su mnogi od njega gradili svoje kuće, vile i razne objekte. Želeo sam sebi da sagradim večnu kuću cveća ali od kamena u selu Stublu, tri kilometara od Blaca gde živim sa porodicom.

I zaista prilikom obilaska ovog grobnog mesta gde je Neca zamislio da večno počiva, bili smo fascinirani izgledom i stilskim rešenjem spomenika.

Sam spomenik je u obliku pravougaonika na kome su uklesane dve Necine slike, jedna u crvenoj boji a druga u crno – beloj.

Prostor oko spomenika ograđen je crvenom bojom ofarbanom ogradom a prostor popločan čungulskim kamenom.

Neca ne razmišlja o odlasku u svoju kuću cveća jer se raduje životu sa svoje dve unuke od sina koje mu život znače.

Neca je na kraju razgovora želeo da se zahvali Miljanu Grbiću, poslovođi poljoprivredne apoteke u Blacu i sinu Goranu koji su mu pomogli pri izgradnji večne kuće.

Neci želimo dug život a za večnu kuću ima vremena…