Kako je Rade Rakonjac otkrio Prebrezu -zahvaljujući njemu blačko selo u svetskoj naučnoj literaturi upisano velikim slovima

Paleontološki lokalitet „ Prebreza „ danas najznačajnije paleontološko malazište u Evropi i svetu sa neogenom sisarskom faunom starosti 10 do 16 miliona godina , nalazi se sedam kilometara daleko od Blaca , i tri kilometara daleko  od magistralnog puta Blace – Kruševac .

– Srpsko selo Prebreza , nadomak Blaca ,  danas je mnogim naučnicima širom sveta postalo destinacija broj jedan .

A evo ko je čovek  koji je najzaslužniji za to što je danas jedno blačko  selo  u svetskoj naučnoj literaturi upisano velikim slovima .

Rade Rakonjac

On je danas penzionisani šumar , ugledan srpski domaćin , poljoprivrednik , čovek koji volonterski obilazi  i čuva lokalitet koji je otkrio . Njegovo ime , koje danas sa velikim poštovanjem  izgovara veliki broj naučnika širom sveta je – Rade Rakonjac .

Dok smo sa njim obilazili predeo u kojem  su pre 16 miliona godina živele životinje sa tri kontinenta – iz Evrope , Azije i Afrike , Rade je počeo svoju priču  o predelu poznatom pod imenom – Gluvi potok –

– Još kao mali , pošto sam rođen u ovom selu , često sam ovde primećivao fosilne ostatke  koje tada nisam smeo da diram . Kasnije , kada sam postao šumar sve češće sam obilazeći reon , nailazio na  neobične ostatke životinjskog sveta .

Godine 1958 . primetio sam neobičnu cevku u jednoj kamenoj ploči . Na prvi pogled učinilo mi se kao da je ostatak od puške , kada sam malo bolje pogledao video sam da je to kost od životinje . Taj pronalazak odmah sam odneo kod tadašnjeg prosvetnog referenta u Blacu , koji mi je preporučio da taj pronađeni životinjski skelet bacim , jer je to najverovatnije ostatak od nekog konja koji je uginuo od crnog prišta , bolesti koja je u to vreme harala među životinjama . Kako sam u to vreme voleo da obilazim muzeje ,  nisam ga poslušao , jer sam upoređujući ovaj kamen  sa onima koje sam viđao po muzejima , osećao da ovo ipak ima neku svoju vrednost , i da potiče iz davnih vremena .

 Idućeg jutra put me je naneo do predsednika opštine , koji je kada je video doneti kamen  odmah  isti poslao u Narodni muzej , nakon čega je u Gluvi potok počela da dolazi ekipa stručnjaka koja je počela da ispituje ovaj predeo .

Tada mi je profresor Kosta Petković prišao i reko – Dobro Rade Rakonjcu , ja sam doktorirao 1954 . godine , prošao sam ovim potokom i isti ovaj kamen udarao svojim čekićem . Kako ja kao stručnjak nisam video da se radi o životinjskom ostatku ?

Odgovorio sam mu – Profesore , nije Vam se dalo …

Tako je Rade počeo da priča svoju priču o Gluvom potoku , koja još uvek nije , i sigurno neće u skorije vreme biti u potpunosti ispričana , jer u ovom predelu koji se prostire na površini od 0, 86 hektara , postoji bogata , odnosno , neiscrpna riznica vrednog paleontološkog materijala koji dokazuje tvrdnju da su ovde pre mnogo miliona godina opstajale i živele životinje iz Afrike i Azije .

Na ovom lokalitetu do sada je stečeno nekoliko doktorskih i magistarskih titula . Veliku pomoć naši naučnici u vidu razmene znanja dobili su  i od strane eminentnih stručnjaka iz inostranstva koji u sve većem broju posećuju ovaj lokalitet , ne bi li u potpunosti otkrili tajnu koju je Gluvi potok u delovima još uvek netaknute prirode , vešto sakrio.

  –  Rade Rakonjac , nekada šumar , danas penzioner , i danas obilazi  ovaj prirodni park koji je otkrio davne 1958 . godine . zahvaljujući čemu je ovaj lokalitet postao najznačajnije paleontološko nalazište sa neogenom sisarskom faunom starosti 10 do 16 miliona godina .