Aleksa Simić iz legendarnog filma,, Ko to tamo peva“ rođen je u Prokupačkom selu Trnov Laz
Filip Maslaković napisao je tekst o svom čukundedi Aleksi Simiću iz legendarnog filma – Ko to tamo peva. Zanimljiv podatak je da je rođen u Prokupačkom selu Trnov Laz i da je bio vojnik Gvozdenog puka.
Tekst prenosimo u celosti:
Sigurno ste čuli za kultni film,, Ko to tamo peva“ i čiču sa šajkačkom Alesku Simića, koji je bio krenuo za Beograd kod sina.
Aleksa Simić je stvarno postajao, ali nije krenuo kod sina, to je bila umetnička sloboda scenariste.
Istina je da bio vojnik Gvozdenog puka, kome je lično kralj u rovu uručio orden, na koji je bio ponosan celoga života.
Imao je jednog sina Živojina i mnoštvo kćeri. Izrazito patrijarhalan i verujuć čovek, ponosan na svoju državu.
Aleksa Simić sa 19 godina, lična arhuva, Filpa Maslakovića
Inače rođen je od oca Petra i majke Stanije Pržnice u selu Trnov Laz, po dedi Simu uzimaju prezime Simić. Nakon mobilizacije 1912, ponosno se odazvao i svoju Toplicu nije video do 1920. kada je zatekao samo garež, brat i majka bejahu ubijeni, najverobatnije u ustanku. Po njegovoj priči bio je dva puta kontuzovan od udara granate, od gladi ušao je u Albansko selo, tražeći hleb. Videvši da je to čestit seljak i vojnik, dali su mu ne jedan nego dva i isprstili su ga srdačno. Bio je odan Kralju Petru, pa je često voleo da zapeva,, Kralju Pero živ ti bio Đorđe pusti vojsku neka kući dođe„. Nakon rata prizetio se u kući Arsenija Radovića uzevšu Mirosandu. Bio je vrlo prek i častben čovek, čvrste balkanske kovi! Teško se Leku, kako su ga svi zvali mogla okrenuti misao, a da nemaš dobre argumente za to. Voleo je dobre ljude i bio je voljen. Predani radnik, očuvao je 13 članova kuće. Iako je u selu zatekao garež, njegov patriotski naboj naterao ga je da tu ostane. Komunizam mu se nije dopao, pa je često znao da bude prozvan, ali zbog čistote uvek je puštan. Kumovi su mu bili Mijajlovići iz Trnovog Laza.Zanimljivo je to da se 1943., okolo njegove kuće vodila borba između Partizana koji bejahu sakriveni kod,, Točilovskoga groblja“ i Nedićevca koji su krenuli iz pravca Maslaka, jer im je komanda bila u Tovrljanu. Leko je tada bio pretučen zajedno sa sinom od strane Nedićevaca, jer su mislili da je krio Partizane. Dok su žene plakale, misleći da je ubijen u Tovrljanu, leko se vratio kući. Spasio ga je zet Arsenije Mijajlović, koji kada ga je video pitao ga je šta ćeš ti ovde, a on je prokleo i Albansku golgotu i državu koju je ipak voleo. Mijajlović je odmah izneo naređenje da se Aleksa pusti.
Spomen bratu i majci kojima se ne zna grob
Zbog žalom za bratom i majkom digao je spomenik nadomak svoje kuće, gde bi prvo palio sveće za zadušne dane.Večna mu slava i hvala
izvor potomci,autor teksta Filip Maslaković i redakcija Gvozdenim korakom predaka.
