Anuš Balajan i Luka Joksimović Barbat predstavili svoj književi rad u Kulturnom centru Drainac u Blacu
Ljubitelji pisane reči večeras su imali priliku da se u Kulturnom centru “Drainac” u Blacu upoznaju sa književnim radom dvoje književnika bogate biografije – Anuš Balajan i Luke Joksimovića Barbata.
video:
foto:
Jermensko-srpska pesnikinja i prevodilac Anuš Balajan diplomirala je na Fakultetu “David Anaht” u Jerevanu i stekla zvanje specijaliste za međunarodne odnose. Živi u Beogradu od 1995. godine.
Anuš se bavi književnošću i prevodilaštvom od 1990-ih. Član je Udruženja književnika Srbije od jula 2019. god.
Večeras u Blacu prvi put predstavila je roman koji je ove godine prevela a u pitanju je roman pod nazivom – Hrabri Nazar.
Takođe, večeras je predstavila i svoje dve zbirke pesama – Boginjo moja i Drvo čežnje.
Književnik, filozof, antropolog, muzičar, informatičar i prevodilac Luka Joksimović Barbat, rođen je u blačkom selu Barbatovac a u Blacu je živeo nepunih sedam godina.
Večeras u Blacu predstavio je svoj književni rad i novu knjigu pod nazivom Časovnik.
Prisutni su večeras imali priliku da saznaju nešto više o delima pomenutih autora koja su podržana od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Ministarstva kulture Republike Jermenije, kao i dela čiji je izdavač Akcija za slepe iz Beogada.
U muzičkom delu Luka Joksimović Barbat predstavio je deo svog muzičkog rada a predstavljene su i pesme na nekoliko stranih jezika, ruskom, jermenskom i engleskom…
Direktorka Kulturnog centra Drainac Blace, Ena Popović istakla je da je večeras u Blacu bilo još jedno predivno književno veče kojih će i u narednom periodu biti u organizaciji Kulturnog centra Drainac.
O autorima:
Anuš Balajan je književnica i prevodilac. Rođena je 20. maja 1965. u Jerevanu (Jermenija). Diplomirala je na Fakultetu “David Anaht” u Jerevanu i stekla zvanje specijaliste za međunarodne odnose. Živi u Beogradu od 1995. godine.
Anuš se bavi književnošću i prevodilaštvom od 1990-ih. Član je Udruženja književnika Srbije od jula 2019. god.
Objavljene knjige:
Boginjo moja. Dvojezična zbirka pesama (srpski i jermenski),“Poeta” Beograd (2014).
Drvo čežnje. Dvojezična zbirka pesama (srpski i jermenski), “Akcija za slepe” Beograd (2019).
Jedan broj njenih pesama je objavljen u antologijama i časopisima:
USKOR Antologija – 2015, izd. USKOR; Sazvežđa 3, izd. Uskor – 2016; Vidovdanski zbornik, 2015; Ljudi govore/People say – izd. Časopis „Ljudi govore“ br. 31/32 – 2017;
Putopis: „Bili smo u Jermeniji“ objavljen u nastavcima u zvučnom časopisu za kulturu i nauku Blagovir, br. 5 i 6 (2016) i br. 7 i 8 (2017).
Prevedena dela: sa srpskog na jermenski: „Priče boje vatre“ autora Luke Joksimovića Barbata, izd. „Grakan hajrenik“ Jerevan – 2021.; Kratke priče i aforizmi Luke Joksimovića Barbata u časopisu Garun br. 1/2017, Jerevan. Pesme i priče Luke Joksimovića Barbata u časopisu Art. grakanutjun (Inostrana literatura) br.1/2018, izdavač Lusakn, Jerevan.
Pesme Miljurka Vukadinovića u časopisu Nork, izdavač Nork handes, 4/2017.
Jermeni i Srbi (dvojezično: srpski i jermenski), „Pešić i sinovi“ Beograd (2020); Roman Srpsko srce Johanovo, autor Veselin P. Dželetović, objavljen na jermenskom u Jermeniji, izdavač Matian press SAD 2016.
Na jermenski jezik je prevela obiman roman Radomira Baturana Kustos Mezezija koji čeka na objavljivanje.
Prevodi na srpski: bajka-roman Hrabri Nazar jermenskog pisca Mkrtič Sargsjana, izd. „Akcija za slepe“, 2022; Redovni čas jermenskog, autor Mkrtič Sargsjan, (suprevodilac L. J. Barbat), objavljena u Gradini br. 72-73/2016, i kao audio knjiga, izd. Akcija za slepe, 2016; priča „Violončelo“, autor Arcvi Bahčinjan, objavljena u Gradini, br. 82-83/2018 i u zvučnom časopisu Mozaik, izdavač SSS- 2017.
- novembra 2019 godine, Anuš je u Udruženju književnika Srbije održala predavanje o dvojici velikana jermenske kulture – Komitasu i Tumanjanu, povodom 150 godina od njihovog rođenja.
Beleška o Luki Joksimoviću Barbatu
Luka Joksimović Barbat, književnik, filozof, antropolog, muzičar, informatičar i prevodilac.
Rođen je 1956. godine u Barbatovcu (Srbija).
Diplomirao je filozofiju i magistrirao antropologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Bio je doktorant na New School for social Research u Njujorku gde je prethodno stekao zvanje mastera umetnosti.
Zvanje doktora humanističkih nauka stekao je na Internacionalnom univerzitetu Brčko distrikt (Bosna i Hercegovina), odbranivši doktorsku disertaciju na temu Reafirmacija kritičke antropologije i filozofije u savremenim uslovima.
Muzikom se bavio profesionalno od 1978‐1987. Od 1987. do kraja 1991. radi kao istraživač saradnik na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Objavio je muzički album (LP i kasetu), pod nazivom Ima nešto, 1990. Kompozicija «Moj grad» bila je hit nedelje Radio Beograda 1.
Od 1992‐2010. posvećuje se radu na polju informatike. Sa timom inžinjera izrađuje prvi čitač ekrana i sintetizator glasa za srpski i nekoliko drugih jezika za personalne računare. To su bili softversko-hardverski paketi BLAS 2.0, BLAS 3.0 I BLAS 4.0. Drži obuke iz informatike.
Član je Udruženja književnika Srbije od marta 2010.
Njegovi književni radovi (priče, pesme i aforizmi) zastupljeni su u književnim časopisima i antologijama, kao što su: „Književne novine“, „Stremljenja“, „Umno“, Antologija duše topličkih pesnika, Figure u tekstu – Gradovi u fokusu (Antologija srpskih pesnika rođenih u periodu 1946-1996), Nisu sve bolesti za mene (antologija srpskog pesništva o bolesti, bolnicama, bolu), Prva ex-Yu antologija aforizama, Ljudi govore…
Objavio je i tri priručnika iz informatike kao i veći broj publicističkih i teorijskih članaka u časopisima i drugim publikcijama, kao što su: Theoria, RTV teorija i praksa, Defektološka teorija i praksa, Glasnik Narodne biblioteke Srbije…
Objavljene knjige: Časovnik (2022), izd. AS – Beograd. Priče boje vatre (2009, objavljena je i na nemačkom pod nazivom Feuerfarbene Geschichten (2012), izd. (BOM). Priče boje vatre su 2021. objavljene na jermenskom, u prevodu A. Balajan, u čijem prevodu na jermenski je objavljen i jedan broj njegovih pesama i aforizama.
roman Kod ošišane ovce (2013), izd. «Art» – Beograd.
Prevođen je i na slovenački.
Bavi se društveno‐humanitarnim radom. Predsednik je udruženja „Akcija za slepe”.
