Tuga do neba – sahranjena Nada Bogićević
Na Gradskom groblju u Blacu danas je sahranjena Nada Bogićević (12), devojčica koju je u subotu na pešačkom prelazu u glavnoj ulici u Blacu autom usmrtio pijani vozač Nikola Bošković.
Bol i neopisiva tuga do neba.Veliki broj građana, školskih drugova, prijatelja, vršnjaka, rodbine…oprostio se od Nade.
-Nada nikada ne umire, ali nisu bili u pravu, mi smo izgubili našu Nadu.Otišla si bez pozrdrava, sa osmehom i rečima na usnama.Nisi stigla ni da shvatiš šta se dešava, nisi jedina i nama nije jasno da li smo u nekom ružnom snu.Okrećemo se i tražimo te, od subote čekamo te uzalud.Prekinuti su su tvoji snovi maštanja, tvoj život, ali ostala je nada da će tvoja smrt biti opomena da se ovakve nesreće ne dešavaju-pročitala je potresno pismo Nadina drugarica.
Pustite i nas sa njom.Šta će nam život bez Nade
-Dugo smo se čakali a prekratko te imali. Zašto nam te anđeli uzeše.Bila si naš anđeo, naša nada!-Odzvanjala je kuknjava majke Dragane(51) u kapeli gradskog groblja u Blacu gde su se roditelji, rodbina, drugovi, drugarice i žitelji Blaca poslednji put oprostili od dvanaestogodišnje Nade Bogićević.
-Pustite i nas sa njom.Šta će nam život bez Nade-jaukao je otac Radoub(55) kraj belog sanduka.
Roditelji Nade Bogićević iako od kćerkine pogibije pod sedativima, trudili su se da do poslednjeg časa ostanu na groblju, ali nisu izdržali, uoči spuštanja sanduka u raku, odvezla ih je hitna pomoć.
-Nada nikada ne umire, ali nisu bili u pravu, mi smo izgubili našu Nadu.Otišla si bez pozrdrava, sa osmehom i rečima na usnama.Nisi stigla ni da shvatiš šta se dešava, nisi jedina i nama nije jasno da li smo u nekom ružnom snu.Okrećemo se i tražimo te, od subote čekamo te uzalud.Prekinuti su su tvoji snovi maštanja, tvoj život, ali ostala je nada da će tvoja smrt biti opomena da se ovakve nesreće ne dešavaju-pročitala je potresno pismo Nadina drugarica.
Dete za primer:
Nada je po rečima njenog dede, Milana Dunjića, bila svestrana.Bila je odlična učenica nizala je diplome iz brojnih predmeta, volela je sport, a iznad svega roditelje, dedu i babu drugarice…
-Sa takvom Nadom vreme leti pa su brzo prošle prve izgovorene reči, prve vragolije i prve petice u školi.Tatina i mamina mudrica imala za sve vremena, od škole do folklora, od rukometa do fudbala, od familije do vršnjaka. Ja sve mogu, napisala je nedavno i taman kada je od prvih lutaka prelazila na karmine i prve simpatije usmeto pešačkog prelaza prešla je liniju života.Samo pre tri dana ova malena varoš je zamukla.Hiljade zapaljenih sveća i buketi cveća nas opominju da nismo učinili što smo mogli da je zaštitimo- reči su oproštajnog pisma koje je u ime Blačana pročitao Zvonko Todorović, direktor Sportsko Turističkog centra.
Bol i tuga za Nadom Bogićević ostaju večno…Njeni sugrađani nikada je neće zaboraviti …Na teritoriji opštine Blace danas je proglašen Dan žalosti…
