Blački trgovac za Ginisa – Foto, Video…

U Blacu je sigurno jedinstven, a možda i na planeti, jer on je čovek koji pola veka radi kao trgovac. Ovo je priča o blačkom trgovcu za Ginisa.

Vest ima video:

-Počeo sam da radim kao trgovac sa 17 godina i dan danas punih 50 godina radim isti posao, priseća se Neca Dragićević pola veka duge trgovačke karijere.

Blačanin, Neca Dragićević rođen je 1950. godine. Kao trgovac je počeo da radi  pre pola veka još kao učenik srednje trgovačke škole  a isti posao i danas radi.

Iako je u penziju otišao pre dve godine za Necu ovo nije bio kraj trgovačke karijere, jer je isti posao nastavio da radi  u privatnoj prodavnici svoga sina Gorana.

Danas radi u seoskoj prodavnici – Moravac u selu Stubal nadomak Blaca. Radni vek proveo je pešačeći do mnogo kilometara udaljenih sela gde je radio u seoskim prodavnicama , a i u detinjstvu je bio đak-pešak.

Sada je kaže, mnogo lakše raditi u trgovini jer postoje savremene kase a nekada se računalo uz pomoć olovke i papira, radilo se na takozvanu – fijoku.Međutim, bilo kako da se računalo, kod Nece je uvek račun bio tačan.

Neca je čovek koji je u svom kraju prepoznatljiv po specifičnom stajlingu, ili bolje reći on je čovek koji uvek nosi odevne predmete crvene boje, pa čak i radni mantil.

Najlepši događaj koji mu se desio u pola veka dugom stažu trgovca je dan kada je kao vatreni navijač Partizana dobio slobodan dan da ode na derbi utakmicu između FK Partizan i FK Crvena Zvezda koja se igrala na tadašnjem stadionu JNA.

Neca ističe da je imao želju da završi pravni fakultet a ne da postane trgovac, ali roditelji nisu imali novca za njegovo školovanje pa je sudbina htela da ovaj posao bude njegovo životno opredeljenje i to ni manje ni više nego pola veka.

Kao trgovac za pola veka rada,  nije imao nikada pronevere, mušterije uvek dočekuje sa osmehom, brzo ih uslužuje i svoj posao uvek radi savesno i korektno kao pravi profesionalac.

Za 37 godina provedinih u trgovačkom preduzeću – Jedinstvo, samo jednom je koristio godišnji odmor bez ijednog dana bolovanja.

-Moj odnos prema potrošačima uvek je na visini, ističe Neca koji mladim trgovcima poručuje da budu vredni i pošteni i ljubazni prema potrošačima.

                                                  Pola veka na radnom zadatku

Neca Dragićević (67) rođen je u blačkom selu Čunguli. Osnovnu školu završio je u Barbatovcu kao đak pešak koji do škole svakodnevno pešačio 10 kilometara u oba pravca.

Po završetku osnovne škole razmišljao je kako kaže, kako da nađe način za dalje školovanje kao bi što pre došao do posla i “pobegao “ od sirotinje, jer potiče iz siromašne porodice.

-U to vreme saznao sam da je trgovinsko preduzeće“Jedinstvo”raspisalo oglas za prijem 10 učenika a uslovi su bili idealni. Jedinstvo je plaćalo sve obaveze prema školi. Bilo je 120 zahteva a ja nisam bio primljen.

S obzirom da sam kao dvanaesto dete u porodici, bio Titovo kumče, moj otac imao je dopis iz maršalata sa Titovim potpisom da svako dete iz ovakvih porodica koje završi kvalifikaciju savetuje se da bude primljeno u firmu.

Zahvaljujući tom papiru koji je inspektor Voja Šestić priložio Jedinstvu ja sam primljen kao 11 učenik kojeg je ova firma stipendirala.

Jednu polovinu školske godine provodio sam na praksi u Jedinstvu a drugu polovinu u trgovačkoj školi u Nišu

Posle završetka škole odmah je primljen u radni odnos. Prvi posao dobio je u seoskoj prodavnici u blačkom selu Rašici gde je putovao 14 kilometara do posla u oba pravca. Posle toga radio je u seoskim prodavnicama u Prebrezi i Čunguli a potom i u kuršumlijskom selu Tmavi, nakon čega je dobio posao u Blacu gde je narednih 37 godina radio.

-Pošto nakon raspada firme nisam imao uslova da odem u penziju, sin mi je otvorio privatno prodavnicu gde sam nastavio da radim sve do penzije.

Danas želi da se zahvali direktoru Miši Dunjiću koji mu je dvadeset godina bio direktor  koji je znajući da Neca potiče iz siromašne porodice, uvek bio tu da ga posavetuje kako da radi u budućnosti i kako da postane dobar trgovac.

-Nikada nisam imao problema u poslu, nikada nisam imao proneveru a rezultati rada bili su dobri, zato želim da pozdravim čoveka koji mi je 20 godina bio direktor.

Pored trgovine koju i danas radim bavim se i sportom, fudbalom,  i vatreni sam navijač FK Partizan i mog blačkog kluba Jastrebac, ističe Neca koji se posebno zahvalio i sinu Goranu koji mu je omogućio da stekne uslov za penziju u kojoj je od 2015. godine.

 I odlaskom u penziju Neca nastavlja da radi u trgovini u privatnoj prodavnici svoga sina Gorana i tako punih pola veka… Možda je ovo podatak vredan za Ginisa…