„BOKI FOOD System“ organizovao predavanje za malinare iz prokupačke opštine

Izuzetno veliko interesovanje proizvođača malčina izazvalo je predavanje na temu „Malina, zašto i kako“ koju je organizovala firma za proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda „BOKI FOOD System“ iz prokupačkog sela Donja Toponica.
Na ovom naučnom skupu malinari iz Vidovače, Belog Kamena, Balčaka, Bučinca, Jovinih livada, Pasjače, Selišta, Prekadina, Gubetina i drugih prokupačkih sela upoznali su se sa novim tehnologijama u proizvodnji jagodičastog voća.
Osnivač i vlasnik „BOKI FOOD-a“, koji je sa radom počeo pre 21 godinu, Dejan Joksimović ističe da je ovo četvrta godina kako se za kooperante organizuje stručno predavanja.Inače njegova firma posluje sa 150 kooperanata sa područja opštine Prokuplja, Kruševaca i Leskovca.

-U poljoprivredi, a samim tim i u proizvodnji maline, kupine i jagode, svakodnevno su prisutne promene i novine. Da bi se išlo u korak sa svetskim proizvođačima ovog voća neophodna su predavanja i dodatna edukacijaproizvođača, rekao je on dodavši da bez dobre i kvalitetne sirovine nema ni dobrog finalnog proizvoda.
Po proizvodnji maline, koja u proseku iznosi i do 100 hiljada tona, Srbija zauzima jedno od vodećih mesta u svetu. Srpske sorte „vilamet“ i „miker“ prednjače na svetskom tržištu.
O novinama i praktičnoj primeni naučnih dostignuća u proizvodnji maline govorio je prof. dr Predrag Parezanović, istakavši da je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka prosečna proizvodnja maline po hektaru u Srbiji iznosila 20 tona.
-Mnogi faktori su uticali da se današnja prosečna proizvodnja malina u našoj zamlji kreće u rasponu od osam do 12 tona po hektaru. Prirodni potencijali, znanje, primena novih tehnologija i rad u malinjacima mogu znatno da povećaju,ne samo prinose, već i kvalitet ovog voća, koje je izuzetno traženo na svetskom tržištu, izjavio je on dodavši da proizvodnja jagodičastog voća traži strpljiv iorganizovan rad.
Prema njegovim rečima odabir lokacije i analiza zemljišta su jedan od najvažnijih faktora za početak podizanja novih zasada.
Odabir sorte i kupovinu sadnica neophodno je izvršiti kod licenciranih proizvođača, rečeno je na predavanju i naglašeno da uz pravovremenu primenu agrotehničkih i zaštitnih mera može da se očekuje dobar i kvalitetad rod.
-Ništa brzo ni jeftino nema u poljoprivredi. Koliko je teško proizvesti, još je teže prodati, rekao je na kraju svog izlaganja Parezanović.
O primeni novih sredstava za zaštitu govorio je Slobodan Milenković, a sistemima za navodnjavanje Mile Radisavljević.
-Dobro je da se površine pod zasadima maline, kupine i jagoda u našoj opštini iz godine u godinu povećavaju. Izuzetno je bitno što je ovom proizvodnjom krenuo da se bavi veliki broj mladih poljoprivrednika. Svako pradavanje, pa i ovo dobro mi je došlo jer na njima može mnogo toga da se sazna i primeni u praksi, rekao je Uglješa Ćović koji je u selu Prekadin prošle godine na površini od 1,3 hektara podigao nove zasade kupine, a ove godine planira da posadi jagode na površini od 80ari.
Milutin Mutavdžić iz Dobrotića naglašava da je i prošle godina prisustvovao ovakvom predavanju i da je zahvaljujući tome u svom malinjaku primenio određene novine.
-Primenom novih saznanja do kojih sam došao na prošlogodišnjem predavanju imao sam veći rod za 20 odsto, a i kvalitet maline je bio mnogo bolji, rekao je on i dodao da u narednom periodu planira da poveća površine pod ovim voćem.
Proizvođačima jagodičastog voća podeljen je i „Praktičan priručnik za opštu higijenu u berbi i transportu voća i povrća“, kao i „Program integralne zaštite maline2018.“