Diplomirani inžinjer Magdalena Todorović iz PSSS Kuršumlija govori nam na temu:Redovne mere nege u zasadu pod kupinom

Malinjaci i kupinjaci u kuršumlijskom kraju podižu se sa punom agro-tehnikom.Čitav kuršumlijski kraj je pogodan za uzgoj jagodičastog voća a sela koja u tome prednjače i koja su po tome prepoznatljiva su Žuč, Sagonjevo, Selova, Igrište…

U kuršumlijskim selima povoljni klimatski uslovi i izuzetan geografski položaj i nadmorska visina pružaju mogućnost proizvodnje organske maline i kupine bez upotrebe hemije.

I dok jedni malinu i kupinu  prodaju kao gotov proizvod, ne mali je broj i onih koji su se odlučili za preradu ovog voća jer to može doneti veću zaradu.

Diplomirani inžinjer  Magdalena Todorović iz PSSS Kuršumlija govori nam na temu:Redovne mere nege u zasadu pod kupinom.

Nega kupine počinje rano u proleće i obavlja se sve dok su one produktivne, odnosno 12-15 godina. U tom razdoblju u kupinjaku se izvode sledeće mere:

Prašenje zemljišta uz primenu herbicida i folija

postavljanje naslona

orezivanje

đubenje

zaštita od bolesti i štetočina

Obrada ili prašenje zemljišta uz primenu herbicida i folija

Obrada zemljišta u kupinjaku je osnovna agrotehnička mera i ima za cilj da održi površinski sloj zemljišta u rastresitom stanju, da olakša upijnje i zadržavanje vode i da uništi ili spreči razviće korovskih biljaka. Obrada odnosno prašenje može se potpuno ili delimično izostaviti primenom herbicida ili plastičnih folija, koje se uglavnom primenjuju u aridnim rejonima .Prašenjem se popravljaju fizičke osobine zemljišta u sloju u kome se razvija korenov sistem kupine, nagomilava i čuva vlaga, povećava plodnost, uništavaju korovske biljke i omogućuje jači rad korisnih mikroorganizama. U kupinjaku se najčešće izvode četri prašenja:

Prvo prašenje , odnosno kultiviranje izvodi se rano s proleća, čim se zemljište malo prosuši a izvodi se na dubini od 10-12 cm, pri čemu se prostor oko kupine obrađuje motikom.

Drugo prašenje se obavlja sredinom maja, pred cvetanje kupine, uglavnom radi razbijanja pokorice i uništavanja korova. Ukoliko se ne ostavljaju izdanci za dalje razmnožavanje i njih treba saseći. Ovo prašenje se vrši na dubini od 5-6 cm.

Treće prašenje se izvodi posle berbe kupine, otprilike početkom avgusta, i to nešto dublje do 12 cm . Pre prašenja trebalo bi orezivanjem odstraniti sve letoraste koji su doneli rod.

Četvrto prašenje se obavlja u jesen krajem oktobra i to posle đubrenja odgovarajućim mineralnim đubrivima . Tada se vrši oranje kupinjaka na dubini od 12 cm. Ovom obradom se pored zaoravanja korovskih biljaka , popravlja i struktura zemljišta.

Obrada zemljišta može se obavljati ručno , mašinski ili kombinovano. Koliko će se puta izvršiti obrada zavisi od zakorovljenosti zemljišta i stanja zemljišta, nekad se obavi i 5-6 prašenja.

Primena herbicida

Da bi se troškovi proizvodnje smanjili i prašenja izbegla ili svela na 1-2 , u poslednje vreme se preporučuje primena herbicida u kupinjacima. Prilikom primene herbicida strogo trebamo voditi računa da herbicidi prilikom prskanja ne dospeju na zeljasti deo biljke .

Primena plastičnih folija

Od plastičnih folija za zastiranje se koristi crno polietilensko platno ono se postavlja ispod kupina sa obe strane reda tako da između kupina ostaje nezastrt prostor od 0,5 do 1,5 m, u zavisnosti od širine folija i rastojanja između redova kupina. Zastiranje zemljišta crnim polietilenom ima više prednosti u odnosu na klasičan način održavanja zemljišta. Pre svega sprečava razviće korovskih biljaka i povoljnije utiče na temperaturni i vodni režim zemljišta, jer povećava toplotu i vlažnost i smanjuje kolebanja. Folije se stavljaju s proleća u aprilu i ostaju 2-3 godine. Da bi se folije pričvrstile za zemlju, da ih vetar nebi pomerao , treba im krajeve ukopati u zemlju za 5-6 cm. Nezastrti deo zemljizta služi za upijane padavina. Ono se u toku vegetacije ispraši 2- 3 puta ili se tretira herbicidima.

Postavljanje naslona

Postavljanje naslona je potrebno , ne samo za puzeće kupine već i za one koje rastu uspravno.

Postavljaju se u drugoj godini posle sađenja i sastoji se samo od bilo pojedinačnog dugačkog kolja, bilo od pobivenih direka (stubova) sa žicom ili nešto savremenijeg načina gajenja v-špalira i vertikalnog naslona.

Postavljanje kolja kao naslon-Kolje treba da je najmanje 2m iznad zemlje i 0,5 m u zemlji.

Prečnik vrha ovog kolja treba da iznosi najmanje 5 cm. Ono se pobija uz svaki žbun, za kolje se na dva tri mesta povezuju lastari manilom ili rafijom u vidu osmice.

Naslon od direka (stuba) i žice upotrebljava se pri gušćoj sadnji i na nešto većim površinama. Za ovakav naslon mogu se upotrebljavati gvozdeni, betonski i drveni stubovi visine 2 m iznad zemlje. Oni se postavljaju na 7 m jedan od drugog i za njih se zatežu 1-3 reda žice, i to za sorte koje rastu uspravno jedan , a za puzeće tri reda. Najpovoljnija žica je debljine 2,8-3,2 mm. Za puzeće sorte prvi red žice se stavlja na 60 cm iznad zemlje, treći na vrhu direka a drugi između druge i treće. Međutim za uspravno rastuće kupine se stavlja jedna ili najviše dve žice i to na visini 70-80 cm, odnosno 50-60 cm i 120-150 cm iznad zemlje. Izdanci se vezuju za žicu rafijom, manilom ili gumom.

V-špalir

Kod sistema V-špalira, stubovi se stavljaju pod uglom od 20-30 stepeni u nekim slučajevima pod neznatno većim uglom u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrhova stubova 107 cm i pri uglu od 25 stepeni. Na svaki od stubova postavlja se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70-80 cm, a drugi na 160-180 cm uz razmak od 60-70 cm između žica.

U proleće dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju sa spoljne strane za žicu, kako bi se omogućila berba dok se jednogodišnjim izdancima omogućuje rast sa unutrašnje strane za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po jednom metru reda,pojednostavljuje berba i omogućava maksimalnu izloženost sunčevim zracima.

I –špalir

Ne koriste se poprečne letve već 1-2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojima se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

dipl.inž Todorović Magdalena

PSSS Kuršumlija

Tekst je deo projekta : Kuršumlijski domaćini da od njive bolje žive koji se sufinansira iz budžeta Opštine Kuršumlija.