Domaćini blačkog kraja: Rezime pčelarske godine pčelara blačkog kraja
Tekst je objavljen u okviru projekta Domaćini blačkog kraja
O tome kako izgleda pčelarska godina u blačkom kraju, razgovarali smo sa Nemanjom Sekulićem, pčelarom iz blačkog kraja i predsednikom Udruženja pčelara Blace.Nemanja je iskusan pčelar čiji med je oličen brojnim diplomama i nagradama sa brojnih međunarodnih i domaćih sajmova.
-Iza nas je ostala još jedna pčelarska sezona… Krenula je nepovoljno za nas pčelare… Zabelela se džanarika od svojih cvetova ali i od snega… Jutarnji mraz od -6 ostetio je dosta šljivika pod našim dobro poznatin stenlijem… A voćna paša je jako ključna za razvoj pčelinjeg društva i proširenje legla u proleće… Medjutim, naše dobro poznate stare sorte jabuka i krušaka cvetale su nezapamćeno, bar u poslednjih 10 godina…
Obično, je za vreme cvetanja jabuke i kruške bilo po 10-ak hladnih i kišovitih dana, što je onemogućavalo pčelama da opšte sa prorodom… Ove godine je sve vreme za vreme cvetanja jabuke i kruške bilo sunčanih i toplih dana, što je pčelama dozvolilo da obidju svaki cvet, a nama dalo lepe prenose starih sorti voća… Posle jabuke i kruške, cvetao je glog, tako da su pčele spremne i sa punim plodistima meda dočekale bagremovu pašu… Bagrem je zbog onih jutarnjih -6 izmrzao u nižim predelima, ne samo u našem okrugu, već i u većem delu Srbije pa čak i u Evropi… Cvetao je i medio samo u višim predelima, jer nije bilo mraza, tako da su na stacionarnim pčelinjacima mogla da ga donesu samo jaka i zdrava društva…
Tako da je i ove godine, bagremovog meda bilo ispod proseka. Samo seleći pčelinjaci su doneli zadovoljavajuće viškove meda… Nakon bagrema kreće livadska paša, koja nam daje novu nadu… Totalni preokret počinje nakon bloka tropskih dana, kada kreće medljika na cerovoj i hrastovoj šumi… I nje nije bilo u celoj našoj opštini, već na mikrilokacijama… Ko je vrcao imao je sigurno u proseku po 10-ak kg šumskog gustog meda…
Tako da kada se osvrnemo iza nas, i pogledamo na ovu sezonu iz drugih uglova, možda i nije bila tako loša… Ipak smo oteli neke viškove meda, uvećali smo svoje pčelinjake, naravno ko je to nameravao, a pčele su uspele da sebi obezbede duboke medne vence za zimu, tako da nismo imali potrebe za velikim dopunama zimnice u plodistima…
Naravno, tu su i plodovi saradnje, naše stare sorte jabuka i krušaka, koje ne smemo zaboraviti, jer su one opstale uprkos prolecnom mrazu od -6 stepena… Nije se samo promenila klima, promenili smo i sorte i kulture koju su dugo gajene na našem podneblju, za nove, rane, uvozne…, saznajemo od pčelara iz blačkog kraja Nemanje Sekulića.
