Glumac iz Blaca Dobrica Agatonović –Aga,dobitnik Zahvalnice, za dopinos afirmaciji opštine Blace u kulturi

Glumac iz Blaca Dobrica Agatonović –Aga,dobitnik je Zahvalnice, za dopinos afirmaciji opštine Blace u kulturi.

Nagradu mu je na svečanoj sednici SO Blace upriličenoj podom gradske slave uručio predsednik Opštine Blace Ivan Burgić.

 “Moje Blace i moja Banja Luka imaju dosta toga zajedničkog , jer su ljudi slični u mentalitetu , mala je razlika u tome, i nema čoveka u Republici Srpskoj da ne zna da sam ja rođen u Blacu , da stalno govorim o Blacu i dok živim govoriću o Blacu “, rekao je u jednom intervjuu koji sam sa njim uradila za medij iz Australije, Dobrica Agatonović – Aga.

Dobrica Agatonović – Aga , doajen Narodnog pozorišta u Banja Luci , svakako je čovek kojeg njegovi blačani smatraju svojom legendom . U Blacu je ponikao , rastao i maštao o snovima koji su u Banja Luci postali java. Oba ova grada danas su ponosna na čoveka koji je odigrao preko 4500 predstava , ostvario stotinak glavnih uloga iz nacionalnog repertoara , i koji je zajedno sa bardovima velikog filmskog platna poput Bate Živojinovića, Mikija Manojlovića , Steve Žigona, Predraga Ejdusa, Ljubiše Samardžića , Božidara Areškovića … glumio i na filmskom platnu.Glumio je u prvoj  Banjalučkoj seriji Žene, ljudi i ostalo , rađenoj po tekstu Željka Stjepanovića bivšeg direktora narodnog pozorišta u Banja Luci, u seriji, Goli život snimanoj na Palama. U Banja Luci je kako kaže puno toga naučio a imao je i od koga jer je imao tu čast da po dolasku u Banja Luku upozna velike umetnike koji, nažalost danas nisu više živi, poput Vlada Zeljkovića , Adama Ćejvana , Borisa Kovača i Žiže Mažof…

Danas iza njega stoji mnogo uloga , nagrada i priznanja , a sve to govori u prilog činjenici da je ostvario jedan najveći uspeh time što je postao doajen glume na daskama koje život znače ,  ostavivši veliki trag u vremenu koje dolazi . Sa svojim banjalučkim pozorištem gostovao je preko dvadeset puta u  svom rodnom gradu Blacu , koje duboko nosi u srcu . Manastiru Sv.Arh. Gavrila u Vrbovcu darivao je pozlaćenu ikonu , što govori u prilog činjenici da je i veliki humanista .

Njime se danas  s razlogom podjednako ponose i blačani i banjalučani.

1. Kada i kako ste zakoračili u glumačke vode ?

Još u sedmoj godini imao sam jednu priredbu ovde u mom Blacu , i izgovorio sam jednu rečenicu – Kume Marko zašto si juče naručio kod mene ova nova kola .

Tada, kao mali dečak, balavac , mislio sam da treba da izađem sa scene , međutim , učiteljica Ruža pokazala mi je prstom , onako preteći , da ostanem na scenu , i ostao sam da sedim na nekoj tronošci , sećam se da sam imao neke brkove koje su mi zalepili, nažalost ta slika danas ne postoji, ali tako je počelo, to je bila ta prva rečenica koju sam izgovorio na sceni , to je bilo u starom domu kulture u Blacu , gde je sada hotel Jezero .Kasnije sam ovde završio osnovnu školu i sećam se da mi je pokojni otac Miroslav rekao ako budeš odličan u završnom razredu kupiću ti harmoniku . Bio sam presrećan , dobio sam dve knjige ali međutim nisam dobio harmoniku . Onda sam otišao u saobraćajnu železničku školu u Nišu , ali je sve to bilo nešto van mene , ja sam i tada bežao iz škole da bih statirao u niškom pozorištu , i imao sam mnogo neopravdanih , nekako sam preko nekih rođaka uspeo da opravdam da me ne bi izbacili iz škole . Kada se sve to završilo ja sam pomalo razgovarao sa Duškom Janićijevićem , bardom našeg glumišta , mnogo se moglo od njega naučiti.Kasnije sam otišao u Novi Sad u studio kod Ljubice Ravasi , i tamo sam polagao prijemni sa ulogom Griše Neznamova iz predstave “ Bez krivice krivi “ , i od 170 kandidata primljeno je nas 16 . Sve je tako krenulo, godinu dana nakon toga usledio  je angažman u Vršcu , posle Vršca na nagovor nekih mojih kolega i čuvenog Adama Čejmona barda glumišta Bosne i Hercegovine i eks  Jugoslavije , slobodno mogu da kažem da je tako jer je igrao u nekoliko svetskih filmova , po njegovom nagovoru došao sam u Banja Luku . Tamo sam naravno sreo neke nove prijatelje , Banja Luka me je prihvatila onako kako sam i ja nju prihvatio , tako da sam u Banja Luci napravio neke ozbiljnije glumačke korake na daskama koje život znače , rekao je u tom intervjuu glumac Dobrica Agatonović – Aga.