Knjiga velikog naučnika poreklom iz blačkog sela Popove,profesora dr Radojka Maksića: Dnevnik iz bolnice Kiri“

U izdanju Kreativnog centra iz Beograda iz štampe je izašla knjiga prof.dr Radojka Maksića. Knjiga nosi naziv „ Dnevnik iz bolnice Kiri“ i svedočanstvo je  naučnika koji je preživeo nuklearnu havariju u Vinči 1958. godine.

Prof.dr Radojko Maksić , rođen je 28. oktobra 1933. u blačkom selu Popovi podno Jastrepca.

Sa 10 godina otišao je u Beograd gde je završio Četvrtu mušku gimnaziju a potom studirao  fiziku na Prirodno-matematičkom  fakultetu.Radojko Maksić doktorirao je nuklearnu fiziku.

Profesor dr Radojko Maksić prvi je čovek u svetu kome je urađena transplantacija koštane srži u Parizu 1958. godine. Operisao ga je najpoznatiji francuski onkolog, čuveni akademik prof. Žorž Mate, koji je ovu intervenciju uradio prvi put u svetu.

Dnevnik iz Bolnice KIRI korice

U izdanju Kreativnog centra iz Beograda objavljena je knjiga „Dnevnik iz bolnice Kiri“, Radojka Maksića – svedočanstvo naučnika koji je preživeo nuklearnu havariju u Vinči 1958. godine.

Pred čitaocem je istinita životna priča o podvigu koji je pomerio granice nauke, ali ponajviše granice ljudske velikodušnosti i požrtvovanosti.

Oktobra 1958. godine, nadomak Beograda, u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, tokom eksperimentalnog rada na nuklearnom istraživačkom reaktoru RB, došlo je do ispuštanja nemerljivo visokih doza radioaktivnog zračenja, dok se u toj prostoriji, baveći se odgovorno svako svojim poslom i zaduženjima, nalazilo šest mladih osoba. Šta se potom s njima dešavalo zabeleženo je u ovom štivu sastavljenom od dnevnika koji je vodio danas jedini živi učesnik tog događaja, Radojko Maksić, kao i od sećanja dvojice njegovih tada takođe prisutnih drugova i kolega, Stijepe Hajdukovića i Draška Grujića.

Tokom lečenja Radojka Maksića u pariskoj bolnici Kiri, o kojem svedoči ovaj dnevnik, prvi put u svetu primenjen je postupak presađivanja koštane srži. Da bi on bio moguć, bila je neophodna izuzetna humanost francuskih građana koji su donirali svoju koštanu srž petorici srpskih fizičara, kao i nesvakidašnja angažovanost lekara i medicinskog osoblja bolnice Kiri.

Pred čitaocem je istinita životna priča o podvigu koji je pomerio granice nauke, ali ponajviše granice ljudske velikodušnosti i požrtvovanosti.

Dnevnik iz bolnice Kiri

Radojko Maksić (1933) je kao mlad fizičar bio jedan od ozračenih u nuklearnoj havariji u Vinči 1958. godine. Po povratku s lečenja iz pariske bolnice Kiri posvetio se aktivnostima zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti u Institutu Vinča. Stalno zaposlen u saveznim organima u vreme SFRJ, a zatim i u republičkim ustanovama nadležnim za primenu nuklearne energije u miroljubive svrhe, učestvovao je u rešavanju značajnih problema u ovoj oblasti na nacionalnom i međunarodnom nivou sve do penzije. Jedna od njegovih životnih misija bila je da sačuva sećanje na humane donore koštane srži i na lekare koji su nesebično pomogli u izlečenju mladih naučnika.