Književno stvaralaštvo učitelja Dragana Uroševića iz Blaca

Dragan Urošević je rođen 19. januara 1972. godine u Prokuplju, od majke Stanice i oca Žarka. Osnovnu školu je završio u Blacu. Srednju Pedagošku akademiju ,,Petar Petrović Njegoš“ i Višu pedagošku za nastavnika razredne nastave je završio u Kruševcu. ,,Učiteljski fakultet’’ je upisao u Beogradu, a diplomirao za profesora razredne nastave na ,,Učiteljskom fakultetu’’ u Vranju 2003. godine.

 

 

Trenutno radi kao učitelj u izdvojenom odeljenju u selu Kaševar Osnovne škole ,,Stojan Novaković“ u Blacu. Živi u Blacu sa suprugom Evicom i sinovima Andrijom i Matijom.

                    Pisac je savremene tematike. Objavio je priče za decu ,,Savremene bajke“, ,,Milirex“ – Beograd, 2011. i zbirku pesama ,,Ostrvo ljubavi“, ,,Milirex“- Kruševac, 2020.

          Svojim bogatim ilustracijama dočarao je delove priča i pesama kako bi još više privukao pažnju čitaoca.

          Bajka ,,Sirotica“ objavljena je i u zborniku poezije i proze ,,Sunce života“ koji je priredila pesnikinja Radica Matuški, 2021.

          Pesma ,,Ostrvo ljubavi“ objavljena je i u antologiji svetske poezije ,,Jasmin i ogrlice“ koju je priredio književnik Abdalah Gasmi iz Tunisa, 2020.

Ostrvo ljubavi

Sedim na ivici praga,

ispred naše brvnare.

Ponoć i tišina, draga,

bude mi uspomene stare.

Noćas ne mogu da spavam,

osećam da nisam sam.

Na hladnom kamenom pragu

u srcu tešim svoju dragu.

Mračno nebo posle kiše,

osećam k’o da mi u srcu diše.

Nemoj noćas plakati,

u srcu toplom uvek ćeš ostati.

Dok ploviš mojim venama,

mirna luka čeka te danima.

Spavaćeš u mojim grudima

kao na toplim peščanim sprudima.

Znaj, dok živim

 u srcu te nosim.

U srcu si k’o u lavirintu,

volim te najviše na svetu.

Naša ljubav i mračno nebo otvara.

Mesec mlad i zvezde iznad ostrva.

I hladan kameni prag

je sada topao i drag.

Draga u mom srcu živi

kao na ostrvu ljubavi,

u skutu palminog hlada

na ostrvu gde je večno mlada.

Dragan Urošević

(iz zbirke pesama ,,Ostrvo ljubavi“)

 

          Ilustrovao Dragan Urošević u zbirci pesama ,,Ostrvo ljubavi“.

          Učestvovao je u četrdeset osmoj multinacionalnoj kolektivnoj pesmi ,,Verujem u ljubav“ i u pedeset sedmoj multinacionalnoj kolektivnoj pesmi ,,Srce planete“ u projektu ,,Ujedinimo svet poezijom“ koji je priredio književnik AHdez Felipe iz Meksika, 2019.

-Od kada pišete i ko Vam je bio podrška?

           Pesme pišem od svoje sedamnaeste godine, kao srednjoškolac Pedagoške akademije ,,Petar Petrović Njegoš“ u Kruševcu, tačnije od 7.8.1989. godine. Podršku za pisanje pesama  sam dobio od svog profesora poznatog književnog kritičara Miloša Petrovića iz Kruševca.

           Priče za decu pišem od svoje dvadeset treće godine, kao student na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, tačnije od 1995. godine. Podršku za pisanje priča sam dobio od svoje profesorke masovnih komunikacija  dr Svetlane Bezdanov Gostimir iz Beograda, a kasnije i od književnika Tomislava Miletića iz Kruševca.

-Gde nalazite inspiraciju za pisanje?

          Inspiracija za pisanje je raznolika. Uglavnom su to teme: društveno-socijalna dešavanja, pravda i nepravda, priroda, rodoljublje, duhovnost, plemenitost, sreća i ljubav.

          Ideju za pisanje bajki sam dobio sećajući se na detinjstvo kada su mi baka i mama pričale narodne bajke. Savremenim bajkama pokušao sam omladini da ukažem na zle sile u ovom vremenu i da ih opravim na dobar put, da budu dobri ljudi, pravi Srbi. Moj moto života u knjizi  je da ne treba da živimo od nas do sutra, treba da stvaramo dobra dela da bi živeli čitavu večnost.

 

          Za pisanje pesama  uvek sam slušao svoje srce, posmatrao, oslušnuo i osećao prirodu, maštao i sanjao. Moj moto života u zbirci pesama iskazao sam stihovima:

,,Slušam svoje srce,

u ljubavi sigurno koračam…

Ja sam sanjar koji se nada,

veruje, prašta i voli…“

–        Veći deo priča i pesama posvetili ste i svom kraju?

           Imao sam priliku da idem i živim u Americi (Njujorku), Beogradu i drugim gradovima Srbije, ali nisam otišao. Čini mi se da bih tamo uvenuo kao cvet, zato sam i ostao da živim u svom rodnom kraju. Moj toplički kraj nepresušan izvor za prozu i poeziju.

Moje selo

Selo moje od Jastrebca planine,

nema lepše blačke ravnine.

Krivaja je lepo selo,

jer je u njemu sve veselo.

Nedelja pred Svete Trojice,

molitva je za sve Krivajce.

Oko svetog Krsta se prikupljaju

i molitvu proslavljaju.

Ravnine su pod šumom bile,

srpske porodice su selo naselile.

Nastale su plodne ravnice,

polja puna kukuruza i pšenice.

Na čakmarama odžaci se puše,

bake i deke meso suše.

Kraj odžaklije prede mačka,

u grnetu se kupus krčka.

U crepulji pogača se peče

i mjauče gladno mače.

Deda iz lule duvan puši

dok se meso suši.

Dedovi su šljive zasadili

da bi za zdravlje i sreću nazdravljali.

Deda kaže: -Uz rakiju je veselije

i u buretu rakija ne miruje.

Od požege, ranice i moravke

deca su mazala džem na krajike.

Puno đaka selo je imalo,

na igranke kolo se igralo.

Industrija Krivajce u grad odvede,

da bolje žive i zarade.

U Krivaji ima nade,

vrati se selu srpski narode!

Na dedovini ima nade

dok se šljive, orasi i dunje sade.

Na odžaku se gnezde rode,

vrati se selu srpski narode!

 

Ilustrovao Dragan Urošević u zbirci pesama ,,Ostrvo ljubavi“.

–        Da li imate u najavi nešto novo kada je pitanju književno stvaralaštvo?

I dalje pišem priče i pesme. Započeo sam autobiografski roman i hronologiju moje familije Urošević, ne znam kada ću ih završiti.

           Knjiga priča za decu ,,Savremene bajke“ i Zbirka pesama ,,Ostrvo ljubavi“ učitelja Dragana Uroševića će pomoći prosvetnim radnicima, roditeljima a posebno omladini da savladaju životne prepreke, da se prirodi dive i u ljubavi žive.