Kuršumlijski domaćini:Kuršumličanka jedinstvena u Srbiji: Slobodanka je majstor za likere

Slobodanka Simić iz Kuršumlije proizvođač je likera od šumskog voća i lekovitog bilja sa ekološke Radan planine.

Slobodanka je do sada osvojila preko 30 pehara i medalja za kvalitet što je svakako čini jedinstvenom u Srbiji.

bscap0003

Na nedavno održanom sajmu vina i hrane u Blacu gde je uzela učešće sa svojim likerima predstavila nam je najnoviji liker koji je proizvela a u pitanju je miks šumskog voća.

Ovo je priča o ovoj , jedinstvenoj dami u Srbiji koja je među brojnim nagradama proglašena majstorom  u pravljenju likera, dobitnik  grand pri diplomei nagradu za prvu damu u proizvodnji likera.

bscap0005

Jedinstvene u Srbiji i sasvim prirodne aromatizovane likere proizvedene isključivo od šumskog voća  i lekovitog bilja ubranog na ekološki čistoj Radan planini, poput eliksira od sremuša koji se prvi pojavio na tržištu Slobodanka Simić iz Kuršumlije proizvodi bez malo tri decenije. Slobodanka, Dana Simić pre nego što je krenula sa proizvodnjom danas veoma traženih likera,  dosta vremena provela je proučavajući ih.

-Likere je prvi put napravila supruga francuskoga kralja Luja 14. još u srednjem veku. Po Francuskoj recepturi sam dosta toga dodala.Takođe,  želela sam da afirmisem nepravedno zapostavljene šumske plodove i lekovito bilje sa moje ekološke Radan Planine, započinje priču o likerima Dana iz Kuršumlije koja je svoje proizvode do sada izlagala na preko 50 sajmova u zemlji i inostranstvu-

bscap0002

-Slovenija, Madjarska, internacionalni sajam Niš, Etno sajam Beograd,sajam Nasa Praktika Beograd,šljivijada Osečina, šljivijada Blace,Dani vina Vrnjačka Banja,Dani vina i čokolade Niš,Zlatne niti Vrnjačka Banja,Etno-sajam Baljevac,Sajam “Zdravo,prirodno, domaće” Zaječar, Vurdijada-Babušnica,Zalogaj juga-Niš, samo je mali deo sajmova na kojima su izlagani Danini likeri .

-Zlatne medalje zapravo nisu napravljene od zlata, već od rada, truda i upornosti, ponosno ističe Dana proizvođač likera koje svi rado piju.

 U berbu šumskih plodova Dana kreće s ranim prolećem kada bere šumsku ljubičicu i sremuš, a ta berba traje sve do kraja novembra kada bere crni glog i trnjine koje se beru posle prvog mraza. U selu Mačkovcu nadomak Kuršumlije gde i pravi likere i peče rakiju dana je među prvima posadila Aroniju.

-Aroniju sam zasadila1990 god.u selu Mačkovac,kada je retko ko znao nešto o njoj I njenom lekovitom dejstvu. Ona svuda raste i nije mnogo zahtevnasaznajemo od Dane koja sve poslove radi sama uključujući i pečenje rakije koja je preduslov za kvalitetan liker.

-Da bi se dobio dobar liker mora biti jako čista rakija, koja je odležala vise godina u hrastovim buradima.Francuzi koriste rakiju staru i po 40 godina,jer samo tako se dobija božanstveno piće liker.Sama pečem rakiju od pažljivo probranih plodova, gde se odvaja prvenaci i vadi se prepečenica jačine 55 gradi, otkriva nam deo tajne koja se krije u proizvodnji dobrih likera Slobodanka Dana Simić koja je i redovni izlagač na Danima šljive u Blacu gde takođe ima velikog interesovanja za njenim proizvodima.

-Ima interesovanje od strane probirljivih kupaca. Moji kupci su oni koji prepoznaju kvalitet i različitost I obično kupuju od svakog proizvoda po jednu flasu i mahom se nosi za inostranstvo.

-Posebno mi je dragošto se kupci sa sajmova vraćaju i naručuju mi telefonom da im pošaljem nove proizvode.
Dana je radni vek provela u velikoj kompaniji – Dunav osiguranje kao referent životnog osiguranja.

-.Nisam želela da vreme u penziji provodim uludo gledajući televiziju,već sam odlučila da pokrenem proizvodnju likera,koja me jako ispunjava i raduje, ističe Dana.

-Osam osvojenih medalja, nastup na preko 50 sajmova, mnogo zadovoljnih kupaca, komplimenti na račun moje energije, čine me jako srećnom. Nikada se ne treba spakovati u fioku I predati.Kako je rekla Džejn Fonda “Nikada nije kasno početi iz početka I nikada nije kasno da budete srećni”.Ništa što je vredno, ne dolazi lako, ali svaki dan je šansa da osmislite iznova svoj život i počnete nešto novo, saznejmo od Dane u čijem voćnjaku u selu Mačkovcu smo uočili mnoog retkog voća a među njima i tajber.

-Tajbere gajim još i dosta sam razdelila reznice kako bi se i kod nas proširila proizvodnja. To je kalem od kupine i maline, ima krupan mirišljavi veoma ukusan plod, ali hoće dosta vode i djubrivo. Kumoi- kalem od kruške i jabuke veoma ukusnog i mirisnog ploda i dosta radja a nema posebnih zahteva. Sada sam zasadila kinesku urmu – koja se prilagodila našim uslovima i o bilno radja. Zaljubljenik sam u retko voće, ukratko nam je predstavila svoju kolekciju retkog voća .

Uživam u berbi šumskog voća, jer treba znati fazu zrelosti u kojoj se onobere.Lekovito bilje je pravo uživanje prikupljati, to mi održava kondiciju.Kada nemam dovoljno voća otkupim ga od lokalnog  stanovnistva, a bilje poneko kupim od travara sa Stare Planine.

Kažu: “Bavite se onim što volite i nećete raditi ni dana u svom  životu”, kazala je Dana..

Tekst je deo projekta – kuršumlijski domaćini  koji sufinasira Opština Kuršumlija.