BKTVNews :ISTORIJA Na današnji dan pre 164 godina napravljena je najpopularnija grickalica!
Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije događaje i činjenice koji su obeležili današnji dan.
ZAVRŠENA CERSKA BITKA
Na današnji dan 1914. završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu.
Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije i poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cerske planine. Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca.
Moral austrougarskih trupa je 19. avgusta opao i hiljade vojnika su se povukli u Austrougarsku, a mnogi su se podavili u Drini bežeći u panici.
Srbi su 24. avgusta opet ušli u Šabac, čime se bitka zvanično završila. Bitka je bila bitka u susretu, manevarskog tipa, što znači da u toku bitke nisu korišćeni rovovi, budući da su rovovi u ovom ratu korišćeni prvi put krajem 1914. posle bitke na Marni.
U toku desetodnevne bitke srpski gubici su iznosili 3.000 mrtvih i 15.000 ranjenih. Austrougarski gubici su bili znatno veći. Bilo je 8.000 mrtvih vojnika, 30.000 ranjenih i 4.500 zarobljenih. Srpska pobeda nad brojno nadmoćnijim neprijateljem je označila prvu pobedu Saveznika u Prvom svetskom ratu.
PRVI ČIPS ISPRŽIO JE KUVAR ZATO ŠTO JE BIO LJUT
Davne 1853. godine jedan gost u restoranu “Moon Lake Lodge” u Njujorku vratio je porciju pomfrita jer su mu komadići bili predebeli. Onda je kuvar Džordž Krum napravio tanke kolutiće, ali gost je i dalje bio nezadovoljan.
Tada se kuvar naljutio i krompir isekao na sasvim tanke kolutiće, te ih pržio dok nisu očvrsnuli. Ti osušeni, tvrdi listići krompira zadovoljili su gosta, te namamili još gostiju u restoran.
VARTOLOMEJSKA NOĆ
Pokolj nekoliko hiljada francuskih kalvinističkih protestanata, izvršen u noći uoči praznika Svetog Vartolomeja, između 23. i 24. avgusta 1572. godine, poznat je kao Vartolomejska noć.
Taj događaj označio je prekid sa dotadašnjom politikom laviranja između katoličke crkve i protestanske stranke, naročito s obzirom na politiku približavanja Holandiji, a protiv Španije, koju je zastupao hugenotski vođa admiral Kolinji.
Progoni protestanata trajali su u Parizu do septembra, a u unutrašnjosti Francuske do oktobra. Pretpostavlja se da je pobijeno 25.000 hugenota, a prema nekim procenama čak 50.000.
Vartolomejska noć naziva se i “krvavim pariskim pirom”, jer se pokolj hugenota dogodio pet dana posle venčanja kraljeve sestre Margarite Valoa za Anrija Burbonskog.
ROĐEN HORHE LUIS BORHES
Slavni argentinski književnik Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. godine. Rođen u porodici špansko-britansko-portugalskog porekla, Borhes je pre maternjeg naučio engleski jezik, a već u šestoj godini napisao je svoju prvu priču.
Ranu mladost proveo je u Evropi, a po povratku u Argentinu pokrenuo je nekoliko književnih časopisa, objavio prve knjige poezije i zbirku eseja Sedam traženja. Godine 1935, objavljena je njegova Opšta istorija beščašća, a pet godina kasnije Antologija fantastične literature.
Bio je direktor Nacionalne biblioteke i profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Buenos Ajresu. Poslednjih dvadeset godina života, Borhes je, iako potpuno slep, neumorno pisao: Peščanu knjigu, Nove priče Bustosa Domeka, Istoriju večnosti i druge eseje.
Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih priznanja, ali njegovo delo, uprkos brojnim nominacijama, nije ovenčano Nobelovom nagradom. Delo ovog poete, maštara i jednog od najvećih intelektualaca savremene kulture, presudno je obeležilo latinoameričku književnost i svrstalo ga među najveće svetske pisce.
NESTALI RIMSKI GRADOVI – POMPEJA, HERKULANUM I STABIJA
Na današnji dan 79. u erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo.
Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena. Pompeji su bili zatrpani pod slojem pepela 1600 godina pre nego što su slučajno otkriveni.
