Naši u dijaspori: Predstavljamo vam …Tatjanu Anđelković Mišković, knjigu Trenutak sudbine i pesme o rodnom kraju

Od oktobra ove godine u biblioteci „ Raka Drainac“ u Blacu čitaocima je dostupna knjiga – Trenutak sudbine, autora Tatjane Anđelković Mišković.

Knjiga – Trenutak sudbine, Tatjane Anđelković Mišković, od oktobra u biblioteci u Blacu

Radi se o istinitoj životnoj priči sa izmenjenim imenima likova, a priča govori o jednom trenutku koji može da izmeni naše živote i sudbinu, saznajemo od autorke, Tatjane Anđelković Mišković, blačanke koja danas sa porodicom živi u Švajcarskom gradu Lozani.

Tatjana Anđelković Mišković, književnica

Tatjana je oduvek volela književnost a pisanjem je počela da se bavi 1990.godine.Prvu knjigu,Trenutak sudbine,  izdala je 2011.godine a za april naredne godine planirano je štampanje druge knjige pod nazivom – Dolina leptira.

-Ovom prilikom predstavljamo vam dve Tatjanine pesme: Blace i Gornja Jošanica:

Blace:

BLACE je moje mesto
i o njemu sanjam često
Prve snove tu sam snila
i korake napravila .
Tamo su mi svi koreni
najdraže je ono meni ..
S prolećem se budi
zimske snove sanja
Planine i reke njegove su lepe ,
iako od ostalih opština
Blace je mnogo manje
Sve je dobre ljude ,dobrom dočekalo
i mesto pod nebom svima nam je dalo
ljudi su u njemu najbolji od svih
i njima posvetih ovaj skromni stih..
Sa brežuljka jednog Krst oblake para
sve u sjaju sija naša crkva stara
Ikona bogorodice u njoj je mila
i svakog dobro namernika ulicom ispratila ..
Živećeš nam večito ti besmrtni hrame
otvarati svima svoja sveta vrata
Blace ćeš nam uvek čuvati od tame ,

i večno na nebu sijati od zlata.

Autor: Tatjana Anđelković Mišković

Gornja Jošanica

Ima jedno mesto u polju, pod bregom,
Gde majka sa brda svog sina doziva,
Gde godi i prija kap vode s planina,
Gde je stara kuća, kuća najmilija.
Ima jedno mesto gde šljivici zbore
Baš kao i gusle od javora suva,
Gde su orasi sladji od najsladje slasti,
Gde vetar šapuce i kad gorski duva.
Pod Jastrebcom planinom . podrumi su mnogi,
Kamen do kamena istoriju krije,
Pradedova naših junak do junaka,
Svaki od njih moga bitku da dobije.
Nad selom je naša crkva sveta..
Sve zeleno, zlatno, od trske i trava,
Čarobno k`o jutro, pitomo do dete,
U kolevci svoi što s njim mirno spava.
Ima jedno mesto što san svoj još sniva,
Gde je rodna zemlja, gde je živa voda živa,
Ima jedno mestoč u boji,
Dok sve danas leti vreme tamo stoji…

Autor: Tatjana Anđelković Mišković