Počela 4. Dečja književna kolonija u Blacu – tribina o „Bezbednosti dece na internetu“ i prijem u Opštini obeležili prvi dan kolonije

U Blacu je danas počela  4. Dečja književna kolonija Blace 2022, čiji su realizatori Narodna biblioteka „Raka Drainac“ Blace i UG „Topisci“, a učesnici su osnovci i srednjoškolci. Kolonija se organizuje u okviru projekta koji je sufinansirala Opština Blace.

Projekat Dečja književna kolonija Blace 2022. osmišljena je sa ciljem da okupi i afirmiše decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta , zainteresovanu za misiju širenja kulture pisanja i čitanja, a koja se i sama ostvaruju kao mladi pisci.

Tokom Dečje književne kolonije Blace 2022. učesnici će proputovati kroz svet književnosti i  pozorišta.

Vlada Arsić, sertifikovani predavač MUP-a, novinar i publicista održao je Tribinu „Bezbednost dece na internetu“ za učenike, nastavnike i roditelje  u  OŠ“Stojan Novaković“ Blace.

Jako je važno da naučimo o osnovama rada na internetu, da saznamo koje su to akcije koje mogu da nas dovedu u neželjenu situaciju. Moramo znati koje su potencijalne posledice naših aktivnosti na internetu.

Tema današnje Tribine je zloubotreba interneta. Cilj je da se deca i roditelji upozore na koje sve to načine neko dete može fizički biti ugroženo. Internet je postao polje gde se sve više nalaze ljudi koji nemaju dobre namere, pedofili, trgovci ljudima… Ono što većina roditelja ne zna je da ako je njihovo dete kući kraj svog računara ne znači da je bezbedno. Na današnjoj tribini pokazano je i nekoliko filmova zasnovanih na istinitim događajima koji na najbolji način ilustruju samu metodologiju rada predatora, na koji način prilaze deci .

Učesnici Kolonije su imali prijem kod zamenika predsednika Opštine Blace, Nikole Milinčića koji je ovom prilikom pozdravio sve učesnike kolonije i poručio da će lokalna samouprava i dalje biti tu da podrži sve prave vrednosti poput Književne kolonije u kojoj učestvuje veliki broj dece.

Vlada Arsić-Biografija:

Studirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a karijeru je započeo sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Novim omladinskim novinama (NON), „Mladosti” i opštinskom glasilu „Voždovačke novine”. Bio je predsednik omladine Voždovca, član Društveno-političkog veća grada Beograda i član Republičke konferencije SSO Srbije. Nakon uvođenja višestranačja prestao je sa svakim vidom političkog angažovanja.

Tokom novinarske karijere pisao je za „Ilustrovanu politiku”, „Politikin zabavnik” i „Nacionalnu reviju Srbija”, bio je urednik u Dnevnim novinama „Press” i reviji „SAT plus”, te glavni i odgovorni urednik časopisa „Horizont”. Za nepunih godinu dana postojanja, ovaj časopis dobio je i najvišu nagradu Turističke organizacije Srbije – Turistički cvet u oblasti fotografije. Bio je autor i prvi urednik televizijskog serijala „Od zlata jabuka” za koji je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani (2013) dobio Zlatnu bukliju za literarni pristup u filmu „Božić u Zlakusi”.

Angažovan je kao edukator Fondacije „Tijana Jurić” i licencirani je predavač MUP-a na temu pedofilije, narkomanije, sekti, trgovine ljudima i internet-predatora.

Živi i stvara u Beogradu.

Bibliografija

Književno stvaralaštvo započeo je 2010. godine publicističkim delom „Lopatanje đavola” štampanom u tiražu od 20.000 primeraka, u kojem se pozabavio problemom narkomanije u Srbiji. I naredna dva dela posvetio je pošastima koje prete našoj deci i omladini. U romanu „Izgubljene u magli” bavi se prinudnom prostitucijom, a u „Armagedonu” problemom pedofilije i zamkama koje nam prete iz stvarnog, ali i virtuelnog sveta društvenih mreža.

Jedan je od najčitanijih domaćih autora, a pažnju publike najviše je privukao delima koji se bave romansiranom istorijom. U romanu „Brodolom” otrgao je od zaborava najveću rečnu katastrofu na Balkanu, nesreću broda „Niš”, koji je 9. septembra 1952. godine potonuo na ušću Save u Dunav.

„Noć arhangela“ prati sudbinu potomaka ubica Vožda Karađorđa, a „Kad zvona zaneme” najveći pomor u istoriji moderne Srbije, epidemiju pegavog  tifusa 1914/1915. godine. Najluđe storije iz naše istorije sabrao je u delu „Neviđena Srbija”. Reč je o 90 najčudnijih priča, anegdota i događaja iz naše prošlosti koji bi se, većinom, mogli svrstati i u rubriku „Verovali ili ne”.

U svom poslednjem romanu „Osinje gnezdo” preispituje  mit o sudbini moštiju Svetog Save i postavlja mnoga pitanja u vezi sa našom sudbinom. Romani „Izgubljene u magli” i „Brodolom” doživeli su radio adaptaciju i premijerno izvedeni u okviru Dramskog programa Radio Beograda, a roman „Kad zvona zaneme”, prema zvaničnim podacima Narodne biblioteke Srbije, uvršćen je među deset najčitanijih knjiga u 2017. godini.

Lopatanje đavola (Press publishing group, 2010)

Izgubljene u magli (Laguna, 2012)

Armagedon (Samizdat B92, 2014 i Fondacija „Tijana Jurić“, 2019)

Brodolom (Laguna, 2014)

Kad zvona zaneme (RTS Izdavaštvo, 2016)

Noć arhangela (Laguna, 2016)

Neviđena Srbija (Laguna, 2018)

Priče uz ognjište (IK Strahor, 2019)

Osinje gnezdo (Laguna, 2020)