Tamo daleko – velika pesma zaboravljenog autora; Ranko Jakovljević nam otkriva ko je autor pesme pesme Tamo daleko
Ratujući sa srpskom vojskom na Krfu 1916 . godine veliki rodoljub i muzičar kraljeve garde , kompozitor Đorđe Marinković , stvorio je jednu od najlepših i najpopularnijih pesama – Tamo daleko , uz čije zvuke je , između ostalog , po sopstvenoj želji na večni počinak ispraćen i veliki naučnik Nikola Tesla .
Za ovu kultnu pesmu već odavno je napisano da je velika pesma nastala u velikom ratu , koju su solunski vojnici prihvatali kao svoju himnu . Pisani tragovi nastali u tom vremenu , od strane tadašnjih književnika , svedoče da se ova pesma danonoćno orila po logorima u vreme prvog srpskog rata , i da se kao nezvanična himna solunskih ratnika neverovatnom brzinom pronosila Krfom , Solunom , Cerom i Kolubarom u najtežim trenutcima golgote i stradanja .
Mnogo godina kasnije od nastanka pesme saradnik istorijskog arhiva u Negotinu , Kladovčanin Ranko Jakovljević , zaintrigiran pričom koja je godinama kružila o tome da je jedan stanovnik srpskog podunavlja komponovao pesmu “Tamo daleko” , započeo je svoja istraživanja koja su ga dovela do saznanja da je pravi autor pesme kompozitor Đorđe Marinković .
– Svoj istraživački rad Ranko Jakovljević krunisao je sazanjem da je Đorđe Marinković pravi autor pesme – Tamo daleko…
– Kako se između ostalog bavim istraživanjima prošlosti severoistočne Srbije, kao sardanik Istorijskog arhiva Krajine, Ključa i Poreča poželeo sam da jubilej 140 godina od vraćanja Kladova matici Srbiji obeležim istraživanjem detalja iz nacionalne kulturne istorije koji bi ujedno bio i izraz poštovanja za najveće ljudske žrtve koje je ovaj grad imao u svojoj prošlosti- stradanje u prvom svetskom ratu. Kako je u ovoj sredini bilo malo ljudi koji su ostavljali pisane tragove svoga postojanja, nije bilo teško opredeliti se da za početak pretažim arhivsku zbirku porodice Jovanović. Među prepiskom Jovana Jovanovića, ustupljenom mi ljubaznošću g.Danka Jovanovića, pronašao sam dokumente koji su presudno doprineli rasvetljavanju pitanja ko je autor kultne srpske pesme ”Tamo daleko”.
Kompozitor Đorđe Marinković
* Koliko su vremenski dugo trajala Vaša istraživanja povodom ovog pitanja ?
Teže je bilo doći do relevantne građe nego obraditi je. Nesistematizovana dokumentarna građa u privatnom fondu porodice Jovanović nije predstavljala naročit problem, izuzev što je trebalo uložiti dosta napora da se pronađe tekst ponude drugog pretendenta na autorstvo radi postizanja nagodbe sa kompozitorom Marinkovićem. Naime, on je otkucan na tankom, gotovo providnom papiru i nalazio se sa hrpom isparava istog formata, koje su se odnosile na raznorodne sadržaje. Preostali deo građe vezan za ovaj slučaj bile su štampani notni tekstovi sa posvetama i pregledi objavljenih dela u Francuskoj, što nije bilo teško sagledati. Naredni korak bio je traganje za rodbinom u obližnjem selu Korbovo, intervjui sa meštanima koji o tome imaju posredna saznanja, analiza popisa stanovništva ovog područja, crkvenih matičnih knjiga. Tome su sledili pretraga fondova Nacionalne biblioteke u Parizu, pri čemu sam imao pomoć Francuskog kulutnog centra u Beogradu, zatim fonoteke Nacionalne biblioteke u Barseloni i pregled ponude renomiranih muzičkih kuća iz perioda 1930-1970.g. Sve u svemu, istraživanja su trajala oko šest meseci.
* Kada i gde je Đorđu Marinkoviću priznato autorstvo na pesmu Tamo daleko ?
Autorska prava su priznata Đorđu Marinkoviću u Parizu 1922.godine tako da su njima obuhvaćene sve zemlje sveta. Predmet pravne zaštite bile su i reči i muzika nezvanične srpske himne, što je obuhvaćeno formulacijom ”tous droits d’excecution de reproduction et d’arangements reserves pour tous pays” .
*Gde se nalaze orginalne note , Marinkovićve pesme Tamo daleko ?
Jedan primerak u sklopu publikacije ”Srpske arije” poklonjen je kladovskom prijatelju Jovanu Jovanoviću, ali radi se o štampanom izdanju, sa ličnom posvetom.
* Ko se sve u srpskoj javnosti pojavljivao sa tvrdnjama da je autor pesme ?
Kao potencijalni autori pesme u srspkoj javnosti označavni su još i Milan Buzin, kapelan Drinske divizije, dr. Dimitrije Marić, lekar poljske bolnice Šumadijske divizije i Mihailo Zastavniković, učitelj u Negotinu. Iako je Zastavniković tek 4 godine nakon što je Marinković zaštitio autorska prava, publikovao tekst pesme sa rečima ”Tamo daleko gde plavi Dunav sja…Tamo daleko, daleko kraj mora, tamo je selo moje…”, to sve donedavno nije smetalo nekim istraživačima muzičke prošlosti Srbije da upravo njega označe autorom teksta u svojim novinskim tekstovima. Tako nešto učinio je poznati muzičar Žarko Petrović 2002.godine, označavajući Zastavnikovića piscem teksta, s tim da je za potrebe feljtona ”Kad je muzika ratovala” izvršio ”retuširanje” teksta objavljenog od pretnedenta na autorstvo 1926.g. Petrović je ”daleko kraj mora/je srspko selo” zamenio rečima ”daleko od mora”, a ”plavi Dunav koji sja” je izgubio mesto u stihovima.
* Koliko tekstualnih verzija ima ova pesma ?
Ima veoma mnogo verzija, jer su one ”doraživane” na licu mesta za vreme srpske ratne golgote, i prilagođavane uhu publike. Bogati pregled stihova pevanih uz ovu kompoziciju objavljen je u čuvenoj knjizi ”Golgota i vaskrs Srbije 1916-1918” .
* Zanimljiv detalj iz Marinkovićeve biografije je i to kako je i od koga dobio pasoš sa kojim je otputovao u Pariz , gde je i stekao svetsku muzičku slavu ?
Po pričanju rodbine, za vreme boravka na Krfu, Đorđe je slučajno saznao da grupa Arnauta sprema atentat na srpskog kralja Petra, uspeo je da Njegovo veličanstvo o tome bude na vreme obavešteno, te je za uzvrat dobio odbrenje da ode na usavršavanje u Pariz nakon rata.
*Marinković je u Srbiji potpuno zaboravljena ličnost ? Da li je on u Francuskoj stekao veću popularnost , i kojim se pesmama tamo proslavio ?
Tačno, zato sam i iamo čast Narodnoj biblioteci Srbije pokloniti rad na temu njegovog muzičkog opusa jer je neprimereno jednom ozbiljnom društvu da njegov član bude zastupljen svojim delima u velikim evropskim bibliotekama ali ne i onoj u svojoj postojbini.
Marinković je, promenivši ime u Georges Mariel, muzicirajući na , za Francusku tako egzotičnom instrumentu kao što je citra, ostvario respektabilnu karijeru među kompozitorima ”lakih nota”, žanra bliskog današnjoj ”pop muzici”. Njegovoj popularnosti izvesno je značajno doprineo kultni film Kerola Rida ”Treći čovek”, rađen po romanu Grahama Grina, sa Orsonom Velsom u naslovnoj ulozi. Muzika iz ovog filma, kompozitora Anton Karaš, aranžirana i izvođena od Đorđa Marinkovića, do danas je njegov markantni simbol.
*Gde je rođen Đorđe Marinković i da li je sačuvana njegova rodna kuća ?
Marinković je rođen 19.9.1891.godine u Korbovu, od oca Jona, po zanimanju zemljedelca i majke Flore, kao drugo dete u porodici. Kršten je u mensom pravoslavnom hramu 29.9.1891.godine. Podatak o rođenju koji je nedostajao u fondu Pariske biblioteke bio sam slobodan dostaviti ovoj renomiranoj ustanovi, između ostalog i kao znak zahvalnosti za pruženu pomoć u prikupljanju građe o Marinovićevom radu u Francuskoj.
Njegova rodna kuća nije očuvana, a driktnog potomstva nije imao. Međutim relativno često za ono vreme posećiavo je rodno selo sve do sedamdesetih godina prošlog veka .
*Koliko instrumenata je svirao i kako glasi njegova muzička biografija ispisana u Srbiji ?
Iuzev što je bio profesor citre i autor dve knjige o muziciranju na ovom retkom instrumentu, Marinković je svirao, po pričanju starih stanovniak Korbova, sedam instrumenata, među kojima je violina imala prvenstvo. On nažalost u Srbiji nije dopisivao stranice svoje muzičke biografije jer je dve godine nakon okončanja rata otišao u Francusku, ali srpski motivi nastavili su da žive u njegovim delima stvaranim u Francuskoj. Njegov muzički rad mogao bi se označiti kao preteča onoga što u današnje vreme radi Goran Bregović. Uz prepoznatljive srpske, ciganske, vlaške motive, novim aranžmanima, obradama saglasno ukusu moderne publike, ostvaruje se tako poželjna prijemčivost za uho publike. Slučajno ili ne, tek i poznati savremeni muzičar slične provenijencije, poznat kao dr.Nele Karajlić vodi poreklo iz Kladova, iz trgovačke porodice Janković. Bilo bi zanimljivo istražiti kakve muzičke paralele ima između ova dva plemenita izdanka kladovskog podneblja.
