Đurđevdanski običaji – Danas se bere đurđevdansko cveće

  • IMG_7101
  • IMG_7105
  • sveti djordje

Đurđevdan kao hrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja, prate brojni verski obredi. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan  postojala su i pre nego što je primio hrišćanstvo.

Glavni običaji koji prate ovaj praznik su pletenje venaca od bilja , umivanje biljem i kupanje na reci. Praznik je vezan za zdravlje ukućana , udaju i ženidbu mladih iz kuće , plodnost stoke i dobre useve . Uoči Đurđevdana , običaj je da se u šumi bere đurđevak i nekoliko zelenih grančica kojima se kite vrata , prozori i kapije . To se radi zbog toga da bi godina i dom bili berićetni – Da bude zdravlja , roda i ploda u domu , polju , toru i oboru . Od đurđevskog cveća , đurđevka, kukureka kao jednog od prolećni vesnika, i mlečike , pletu se venčići od kojih se kite ulazna vrata na dvorištu i kući , koji iznad vrata stoje čitavu godinu , do sledećeg Đurđevdana.

Praznik prate i brojna narodna verovanja, po jednom od njih veruje se da ako je na Đurđevdan vedro to je predznak za rodnu godinu,ako sutra dan pada kiša – leto će biti sušno. Takođe se veruje da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi toliko će tovara žita biti te godine. Mnogorojni su običaji i kod stočara. Na Đurđevdan se izvodila stoka na katune ili bačije, gde je ostajala do kraja leta. Uobičajeno je i klanje jagnjeta na Đurevdan.

Ovim praznikom , obeležava se uspomena na Svetog Đorđa. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta . Po narodnoj pesmi, Đurđevdan je bio krsna slava Marka Kraljevića i vlastelina Mrnjavčevića.

Đurđevdanak hajdučki sastanak

Ovaj praznik bio je i dan prolećnog okupljanja hajduka, kada su se odmetali u šume kako bi zapodenuli borbu protiv Turaka.

sveti djordje