U Gornjoj Jošanici posađena najstarija plantaža kalnemljenih orha u Srbiji

Prvi zasad kalemljenog oraha u Srbiji posađen je u Gornjoj Jošanici pre više od 40 godina na imanju Radoja Simića.

Radoje Simić iz Gornje Jošanice

Na svim obradivim površinama koje je imao Radoje Simić iz blačkog sela Gornja Jošanica posadio je voće među kojem je i preko 40 stabala kalemljenog oraha. Prvi zasad kalemljenog oraha u Srbiji, zasađen je kaže na njegovom imanju pre više od 40 godina.

-Ove orahe posadio sam 1976 godine, a njihov životni vek je 150 godina ističe Radoje Simić, strastveni zaljubljenik u voće koji nije samo pionir po pitanju sadnje kalemljenog oraha u Srbiji, on je kada je u pitanju uzgoj voća po mnogo čemu prvi.

-Prvi sam u Srbiji posadio kalemljene orahe, to je sorta Šainovo iz Bugarske, prvu kupinu u opštini Blace a i prva hladnjača sa šljivom koja je otišla za Nemačku otišla je sa šljivom ubranom u mom voćnjaku, ističe podatak vredan pažnje.

Kalemljeni orah ima niz prednosti jedna od njih je i ta što brzo stiže na rod i to već u petoj godini.

-Na njegovom plodu 70% je mrezga a samo 30%  ljuščica . O prinosima da ne pričam , jedan orah može i po 100 kg da donese ploda, saznajemo od Radoja.

Kalemljeni orah desetak dana kasni sa vegetacijom pa ima prednost i u tome što je utoliko bezbedniji od slane i mraza. Ono što je važno jeste da mu je potrebno dovoljno vlage a za prihranu je najbolje stajsko đubrivo.

Plodovi su slatki, ukusniji. Potražnja je velika pa je Radoje na pijaci uvek skuplji od ostalih.

Radoje Simić prema orasima gaji posebnu ljubav a najomiljeniji posao mu je berba.

Najdeblje stablo u prečniku je dostoglo 40 santimetara a za one koji žele dobar prinos oraha evo i korisnog saveta.

-Poželjno je da u četvrtoj godini nakon sadnje,  centralna vođica odstrani jer oduzima hranljive materije, saznajemo od Radoja Simića.

Simići pored oraha gaje kupinu i ostalo voće, bave se proizvodnjom voćnih sadnica a uskoro će na zahtev mnogih u ponudi imati i sadnice kalemljenog oraha za prodaju.