Učenici osnovne škole „ Stojan Novaković“ Blace Damjan i Đorđe Sudimac učesnici Letnje naučne škole u Petnici

Učenici osmog razreda naše škole Damjan Sudimac i Đorđe Sudimac u prethodnom periodu bili su polaznici Letnje naučne škole Istraživačke stanice Petnica. U nastavku vesti pročitajte kako su doživeli ovo jedinstveno iskustvo.

Damjan Sudimac: “Ovog leta imao sam čast da od 21. do 30. juna učestvujem na Letnjoj naučnoj školi u Petnici. Kada sam prvi put čuo za Petnicu pomislio sam da je to mesto na kom se naporno radi i da mi se neće svideti. Međutim, kada sam stigao tamo, bilo je drugačije nego što sam zamišljao. Ljudi sa kojima sam tamo provodio vreme su druželjubivi, prijatni za razgovor i uvek tu da pomognu. Svaki polaznik je morao da preda seminarski rad na temu koju dobije po svojim zanimanjima i “Šbbkbb” (Šta bi bilo kad bi bilo). Moja tema za seminarski rad bila je kako se pravi atomska bomba, a kao “Šbbkbb” sam imao “Šta bi bilo kad bi svi ljudi izgledali isto”. Imali smo predavanja iz raznih oblasti poput hemije, fizike, astronomije, arheologije, lingvistike, matematike, geologije, robotike… Predavanja su bila zanimljiva, a držali su ih profesori sa fakulteta širom Srbije. Uvek bi odvojili vreme da popričaju sa nama o predavanju i objasne nešto komplikovano za naš uzrast. Imali smo i laboratorijske vežbe i terenski rad. Laboratorijske vežbe bile su iz fizike, hemije, biologije, arheologije, geologije… Bile su izvođene naprednom tehnologijom i opremom. Najviše su mi se svidele vežbe iz fizike i hemije jer sam video nešto što ne mogu u svojoj školi pošto nema uslova za to. Na terenu smo posećivali petničku pećinu i vršili ispitivanja tog područja. Letnja naučna škola u Petnici je bila jedno veliko iskustvo za mene i nadam se da ću ponovo biti pozvan.”

Đorđe Sudimac: “U početku, sve je bilo čudno i veoma zamršeno, nismo se baš znali snaći, ali kasnije smo shvatili kako se u Petnici radi i uči. U Petnici se ne uči kao u školi, već na drugi način. U Petnicu deca ne dolaze samo da bi tek nešto naučila, već da upoznaju nove prijatelje, možda i buduće naučnike.

Jedna od zanimljivijih tema na koju sam obratio pažnju bila je primenjena fizika i elektronika gde smo uz pomoć arduina napravili i programirali diodu koliko puta da svetli a isto smo na arduinu programirali zvučnik da reprodukuje razne note. Još jedna od zanimljivijih tema bila je hemija gde smo isprobavali razne vrste soli i ispitivali kako na njih deluju neke druge supstance.

Na jednoj laboratorijskoj vežbi smo ušli u dvorište crkve gde smo istraživali grobove i ko je tu sahranjen.

Na jednom naučnom višeboju iz matematike bila je tema “Ojlerova teorema” i šta se delilo sa jednako(=). Na laboratorijskim vežbama iz fizike dopalo mi se to što smo izračunavali ubrzanje Zemljine teže uz pomoć matematičkog klatna i računali smo silu trenja.

U Petnicu se ne ide samo da bi neko postao naučnik, već deca koja su izašla iz nje treba da se bave različitim zanimanjima. Neko će postati političar, neko doktor, a neko i običan radnik ali treba biti uporan u tome što radite.   Petnica me je naučila da treba da volim ono što radim.”