Blace: Ekonomisti u našem gradu

Jedna generacija svršenih studenata Ekonomskog fakulteta u Nišu, upisana davne 1996./1997.godine i u ovim turbulentnim vremenima, odoleva iskušenjima, podelama, izazovima, negujući duh zajedništva, okupljanja, međusobnog razumevanja, pomaganja i bezuslovnog prijateljstva.

         Naime, počev od 2018.godine, jedna grupa entuzijasta Ekonomskog fakulteta u Nišu, uz pomoć modernih tehnologija komunikacije, uspela je da okupi preko stotinu diplomiranih ekonomista jedne čarobne generacije, na jednom mestu, u Nišu, u gradu njihove mladosti, radi prisećanja na studentske dane, evociranja uspomena, druženja i to čitavih (18) osamnaest godina, nakon njihovog apsolviranja. I bilo je, te prve godine ponovnog okupljanja i suza i smeha i radosti i tuge, sreće i neverice, zbog ponovnog viđenja, čekanja zore uz muziku i vino, davanja obećanja jedni drugima, da sada, kad su se ponovo našli, ne smeju i neće da se izgube u običnosti i svakodnevici, već da će se i ubuduće okupljati, svake godine, u različitom gradu, u kome postoje. Tako je i bilo. Krenula su okupljanja u Nišu, pa Vlasotincu, Vranju, Pirotu, ponovo Nišu i danas evo i u Blacu. Sa istim uzbuđenjem, žarom u očima i srcu, raduju se jedni drugima, prisećajući se prošlih vremena i jače povezujući se za buduće dane. Danas, među njima, ima doktora nauka, redovnih profesora na Ekonomskom fakultetu, direktora i vlasnika preduzeća, bankara, predsednika opština, inspektora, državnih službenika, komercijalista, računovođa, menadžera, marketing stručnjaka, koji u sebi i dalje nose ono „dete“ sa početka studija, radoznalo, željno znanja i novih iskustava.

          Devedesete nisu bile lake ni za koga, pa ni za studente Ekonomskog fakulteta, koji su, skupljeni iz različitih sredina, gradova, škola, porodica, društvenog sloja, bili tu jedni za druge, pomažući se i vukući napred, one koji posustanu. I nekako su se odmah prepoznali i povezali. Svršeni gimnazijalci pomagali su matematiku svojim kolegama, koji su došli iz ekonomske škole, dok su ekonomski tehničari gimnazijalcima objašnjavali finansijsko i upravljačko računovodstvo, pojmove „duguje i potražuje“, „dnevnik i glavnu knjigu“, knjiženja, u kojima gimnazijalci nisu videli nikakvu logiku. Tada se, u njima i oko njih, komešalo, tiskalo, napinjalo i podrhtavalo bezbroj htenja, želja i strepnji, slutnji i nadanja, iščekivanja, strahovanja i ogorčenja. Svesni, da su se okupili oko istog cilja, da završe fakultet, steknu potrebna znanja, dobiju diplome i krenu da „osvajaju svet“.

          I danas, kada su uspeli u poslu, ne zaboravljaju da se sete prošlih vremena, verujući u dobro, u čuda, u sebe, u dokazane kolege i iskrene prijatelje. Ova čarobna generacija ostaće ona „stara garda“, koja prkosi novom vremenu i dokazuje da su druženje, razgovor i prijateljstvo jači od mobilnih telefona i društvenih mreža.

          Danas u Blacu, ovi ekonomosti ističu, da je najvažnija lekcija koju su naučili „da postoji vreme i postoje prilike“. Retko ih čovek sretne zajedno. Zato su, za njih, od neprocenjive vrednosti vreme koje su proveli zajedno i prilike koje su zajedno iskoristili. Njihova sledeća prilika za okupljanje i nove uspomene biće Aleksandrovac, 2027.godine. Već joj se raduju. Ne znaju da li je „tek“ ili „već“ toliko godina prošlo, samo znaju da je ljubav sve jača.