Bogato kulturno – istorijsko nasleđe :Rodna kuća čuvenog srpskog pesnika Radeta Drainca u blačkom selu Trbunju

Biografija Radeta Drainca:

Rođen je u selu Trbunju 17.avgusta, 1899. godine, na krštenju dobivši ime Radojko koje je 23 godine kasnije zamenio pesničkim imenom – Rade Drainac. Školovao se u Blacu, Prokuplju, Kruševcu… Zajedno sa ocem prešao je albansku golgotu u Prvom svetskom ratu, odakle je stigao u Marselj, gde uči u Liceju kraj Liona. U Pariz stiže 1919. godine, piše pesme, članke, priče, naročito po povratku u zemlju a u Beogradu postaje jedna od najviđenijih ličnosti umetničke boemije.

Rade Drainac predstavnik je kosmopolitske struje i modernističkog pokreta u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Godine 1922. Pokrenuo je časopis Hipnos. Piše u časopisima i listovima, putuje, zaljubljuje se, svađa, polemiše… Nema dlake na jeziku, naročito u dnevniku „ Pravda“, čiji je stalni saradnik uglavnom bio. Umro je u 43. godini (1.maja 1943. godine) u Beogradu. Sahranjen je sirotinjski, o trošku beogradske opštine, a veliki glumac, njegov prijatelj Milivoje Živanović, odrecitovao je pesnikovu čuvenu pesmu „ Nirvana“koja je napisao nekoliko dana pred smrt.

Rodna kuća i bista Radeta Drainca, čuvenog srpskog pesnika, udaljeni su 3 km. od Blaca.

  – U kući koja je zadržala svoj autentičan izgled nalaze se brojni eksponati iz vremena kada je u njoj živeo poznati srpski pesnik Rade Drainac. U čast velikom pesniku jednom godišnje održavaju se i drainčevi književni susreti a kuću tokom godine obiđe veliki broj turista. Kuća je otvorena za posetioce tokom cele godine koji ovde dolaze i organizovano.

Drainac o Blacu:

-To je mesto kome predstoji divna budućnost(…)Divna je okolina toga mesta. Romantika, pitoresknost – sve to ostavalja lepu impresiju ma u koje doba godine čovek bio. Okolo planine, pune šuma, a dalje zelene doline i mladi plodni brežuljci(…)Nagli uspeh toga mesta je poglavito radi toga što su građani te varošice aktivni ljudu, koji pored ličnih poslova stvaraju mogućnost i za narod. Dabome, takvi građani uvek su od koristi i njima se uvek mora ukazivati veća i dublja pažnja.

List “Samouprava” VIII/278, 11.12.1923. god.