Diplomirani inžinjer poljoprivrede Dušan Spasić govori na temu:Značaj letnje rezidbe u zasadima voća – mera za kvalitetniji rod, bolje zdravstveno stanje i veću ekonomsku isplativost proizvodnje

Diplomirani inžinjer poljoprivrede Dušan Spasić govori na temu:Značaj letnje rezidbe u zasadima voća – mera za kvalitetniji rod, bolje zdravstveno stanje i veću ekonomsku isplativost proizvodnje:

Savremena voćarska proizvodnja podrazumeva primenu velikog broja agrotehničkih i pomotehničkih mera koje imaju za cilj ostvarivanje visokih i redovnih prinosa, vrhunskog kvaliteta plodova i dugovečnosti zasada. Pored zimske rezidbe, koja predstavlja osnovnu meru oblikovanja i održavanja rodnog potencijala stabala, značajno mesto zauzima i letnja rezidba. Ova mera se sve više primenjuje u intenzivnim zasadima voća, gde je neophodno održavati optimalan odnos između vegetativnog porasta i rodnosti.

Letnja rezidba obavlja se tokom vegetacionog perioda, najčešće od juna do avgusta, u zavisnosti od voćne vrste, sorte, starosti zasada i cilja koji proizvođač želi da postigne. Za razliku od zimske rezidbe, koja podstiče porast vegetativne mase, letnja rezidba ima za cilj smanjenje bujnosti stabala, poboljšanje osvetljenosti krošnje i usmeravanje hranljivih materija ka razvoju plodova i formiranju rodnih pupoljaka za narednu godinu.

Značaj osvetljenosti krošnje

Sunčeva svetlost predstavlja jedan od najvažnijih faktora u procesu fotosinteze i formiranja kvalitetnog roda. U pregustim krošnjama veliki broj grana i mladara sprečava prodor svetlosti do unutrašnjih delova stabla. Kao posledica toga dolazi do slabijeg razvoja rodnih pupoljaka, lošije obojenosti plodova, smanjenog sadržaja šećera i neujednačenog sazrevanja.

Uklanjanjem vodopija i suvišnih mladara tokom letnje rezidbe omogućava se ravnomernija raspodela svetlosti unutar krošnje. Plodovi postaju krupniji, bolje obojeni i postižu viši kvalitet, što je posebno značajno kod sorti namenjenih tržišnoj prodaji, preradi i izvozu.

Uticaj na zdravstveno stanje zasada

Pored uticaja na kvalitet plodova, letnja rezidba ima značajnu ulogu u očuvanju zdravstvenog stanja voćaka. Guste i slabo provetrene krošnje stvaraju povoljne uslove za razvoj brojnih gljivičnih oboljenja. Povećana vlažnost vazduha u unutrašnjosti krošnje pogoduje razvoju bolesti kao što su monilioza, šupljikavost lista, pegavosti lista i druga ekonomski značajna oboljenja.

Pravilno izvedena letnja rezidba poboljšava cirkulaciju vazduha, omogućava brže sušenje lišća i plodova nakon padavina, smanjuje mogućnost razvoja infekcija i doprinosi boljoj efikasnosti hemijske zaštite. Sredstva za zaštitu bilja lakše dospevaju do svih delova krošnje, čime se postiže bolji efekat tretmana.

Uklanjanje vodopija – važna mera regulisanja porasta

Jedan od najvažnijih zahvata tokom letnje rezidbe jeste uklanjanje vodopija. Vodopije predstavljaju snažne, uspravno postavljene mladare koji intenzivno troše vodu i hranljive materije, a pri tome uglavnom ne učestvuju u formiranju roda.

Njihovim uklanjanjem biljka manje energije troši na vegetativni porast, dok se veća količina asimilata usmerava ka razvoju plodova i obrazovanju cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Ova mera posebno je značajna kod šljive, jabuke, kruške i trešnje, gde se često javlja izražen porast vegetativne mase.

Poseban značaj letnje rezidbe u zasadima šljive

Šljiva (Prunus domestica L.) predstavlja jednu od najznačajnijih voćnih vrsta u Republici Srbiji i zauzima vodeće mesto po površinama i obimu proizvodnje. Zbog toga pravilna primena svih pomotehničkih mera ima izuzetno veliki značaj za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa.

Kod brojnih sorti šljive često dolazi do intenzivnog porasta mladara i formiranja gustih krošnji, što može negativno uticati na osvetljenost, provetrenost i kvalitet plodova. Letnjom rezidbom uklanjaju se vodopije i suvišni mladari koji nepotrebno troše hranljive materije. Na taj način se veća količina asimilata usmerava ka razvoju plodova i formiranju cvetnih pupoljaka za narednu vegetaciju.

Bolja osvetljenost krošnje doprinosi ravnomernijem sazrevanju plodova, povećanju sadržaja šećera i poboljšanju tehnološkog kvaliteta, što je od posebnog značaja kod sorti namenjenih sušenju, proizvodnji rakije i drugim vidovima prerade.

Pored toga, provetrenija krošnja stvara nepovoljnije uslove za razvoj prouzrokovača bolesti, pre svega monilioze ploda i drugih gljivičnih oboljenja. Letnja rezidba istovremeno omogućava bolju pokrivenost stabala sredstvima za zaštitu bilja i povećava efikasnost sprovedenih tretmana.

U uslovima sve izraženijih klimatskih promena, sa čestim periodima visokih temperatura i neravnomernim rasporedom padavina, letnja rezidba postaje jedna od važnih mera za održavanje vitalnosti stabala i očuvanje proizvodnog potencijala zasada šljive.

Letnja rezidba višnje i trešnje

Kod višnje (Prunus cerasus L.) i trešnje (Prunus avium L.) letnja rezidba se često preporučuje neposredno nakon berbe. U tom periodu rane nastale rezidbom brže zarastaju, a mogućnost pojave infekcija je manja nego tokom zimskog perioda.

Ovom merom reguliše se bujnost stabala, podstiče razvoj rodnog drveta i obezbeđuje bolja osvetljenost krošnje. Kod intenzivnih zasada trešnje letnja rezidba predstavlja jednu od ključnih mera za održavanje optimalne visine stabla i olakšavanje svih agrotehničkih operacija.

Uticaj na formiranje rodnih pupoljaka

Pored direktnog uticaja na kvalitet tekućeg roda, letnja rezidba ima značajnu ulogu u formiranju cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Veća količina svetlosti u krošnji i povoljniji odnos između vegetativnog i generativnog razvoja omogućavaju bolje diferenciranje rodnih pupoljaka.

Na taj način stvaraju se preduslovi za stabilnije prinose i smanjenje pojave alternativne rodnosti, koja predstavlja čest problem u voćarskoj proizvodnji.

Ekonomski značaj letnje rezidbe

Iako zahteva dodatno angažovanje radne snage i određena finansijska ulaganja, letnja rezidba predstavlja investiciju koja se višestruko vraća kroz povećanje kvaliteta i tržišne vrednosti plodova.

Bolje obojeni, krupniji i ujednačeniji plodovi postižu višu cenu na tržištu, dok se istovremeno smanjuju troškovi zaštite i rizici od pojave bolesti. Redovnom primenom ove mere produžava se produktivni vek zasada i obezbeđuje stabilnija proizvodnja iz godine u godinu.

Zaključak

U uslovima savremene voćarske proizvodnje letnja rezidba predstavlja nezaobilaznu pomotehničku meru koja značajno doprinosi unapređenju kvaliteta plodova, očuvanju zdravstvenog stanja voćaka i formiranju rodnog potencijala za narednu vegetaciju. Njena pravilna i pravovremena primena omogućava proizvođačima da ostvare veće i kvalitetnije prinose, efikasnije sprovedu zaštitu zasada i povećaju ekonomsku isplativost proizvodnje.

Zbog svega navedenog, proizvođačima se preporučuje da letnju rezidbu uključe u redovne mere nege zasada, posebno u intenzivnim zasadima šljive, višnje, trešnje, jabuke i kruške, gde njen pozitivan efekat dolazi do punog izražaja. U vremenu kada klimatske promene i tržišni zahtevi postavljaju sve veće izazove pred voćarsku proizvodnju, pravilna primena letnje rezidbe predstavlja jednu od ključnih mera za očuvanje konkurentnosti i dugoročne održivosti voćarske proizvodnje.