Ekskluzivno za Blace info press intervju sa trubačem Dejanom Petrovićem
Prvi ovogodišnji intervju započinjemo sa trubačem Dejanom Petrovićem najmlađim osvajačem Majstorskog pisma u Guči i trubačem koji je u prestonici trube osvojio sve što se osvojiti može. Njegovo umeće na trubi sa oduševljenjem slušale su mnoge svetske zvezde –Maradona, Džoni Dep, Monika Beluči , Nikita Mihalkov…a blačani su imali priliku uživo da ga čuju na Danima šljive – 2014.godine.
Dejan Petrović, trubač koji je u Guči osvojio sve što se osvojiti može…
Govoreći o novom singlu – Anđeo sreće koji odlično prihvaćen kod publike, ističe da se radi o pesmi sa puno emocija. Muzika za pesmu urađena je skoro godinu dana ranije u odnosu na tekst koji je uradio Dragan Brajević- Braja.
– Spot je urađen u julu mesecu, u našem kraju, na padinama Zlatibora i obodu Ribničkog jezera, ističe Dejan.
U porodici Dejana Petrovića truba se dugo svirala. Dejan i njegov brat Darko četvrta su generacija trubača u porodici Petrović.
Dejan Petrović sin je naslednik najpoznatijeg srpskog trubača pokojnog, Miće Petrovića koji je širom sveta prenosio slavu ovog instrumenta.
Dejan Petrović
-Prvi je trubu u našoj porodici zasvirao pradedaTanasije, pa deda Danilo, pa otac Mićo i sada smo tu Darko i ja. Naravno, tu je i podmladak – bratov sin i moja ćerka, oboje su već u muzičkoj školi, ali daćemo im vremena da se sami opredele i izaberu svoj instrument, saznajemo od najmlađeg dobitnika “ Majstorskog pisma” i višestrukog dobitnika svih nagrada u Guči među kojima je i nagrada Prva truba sveta, osvojena na prvom međunarodnom takmičenju održanom u Guči na 50 Saboru, Dejana Petrovića, od kojeg smo pokušali da saznamo sa kavim ambicijama ulazi u novu 2017.godinu.
– Obično Nova godina svima donese neki novi entuzijazam, snagu i želju za nečim novim. Tako je i kod nas – spremni smo za nove koncerte, nove gradove, i što je najvažnije, ne radi se toliko o ambicijama, koliko o želji da idemo napred u muzičkom smislu. Sa tim dolazi i sve ostalo.
Gde Vas u narednom periodu možemo videti, što se planiranih nastupa tiče?
– Što se ugovorenih nastupa tiče, to su gradovi po Srbijii, Crnoj Gori, ali uskoro će biti i jedan veliki koncert u Beogradu, pa je to dobra prilika da se vidimo i čujemo.
Govoreći o novom singlu – Anđeo sreće koji odlično prihvaćen kod publike, ističe da se radi o pesmi sa puno emocija. Muzika za pesmu urađena je skoro godinu dana ranije u odnosu na tekst koji je uradio Dragan Brajević- Braja.
– Spot je urađen u julu mesecu, u našem kraju, na padinama Zlatibora i obodu Ribničkog jezera, ističe Dejan.
Neostvareni san u karijeri?
– I dalje ih ostvarujem. Sve dok sanjamo nema ne ostvarenih snova.
Najdražinastup?
– Na to je stvarno teško dati odgovor. Mnogo je nastupa i svaki je poseban na svojnačin. Svaki ima svoju energiju i kad god se setim nekog koji bih izdvojio, onda se setim sledećeg, pa sledećeg, pa sledećeg i tako u nedogled. Ali, evo, mogu izdvojiti naš prvi koncert u Sava Centru, 2011. godine, kao jedan od značajnijih i dražih.
U Guči ste osvojili sve što se osvojiti može – sećate li se svog prvog dolaska u Guču, kada je to bilo, ko vas je doveo ?
– Sećam se, naravno. Dolazio sam sa ocem, porodicom, uvek smo pratili njegove nastupe na Saboru. Kao malom detetu, sva ta dešavanja su mi bila zanimljiva, ali je posebno osećanje bilo dok sam gledao oca kao dobitnika nagrade i kako ga njegove kolege, članovi orkestra nose na ramenima. Tada sam želeo da se i meni isto desi, da doživim tako nešto i eto….ispunila mi se želja.
Da li ste nekada dolazili u Guču mimo sabora ?
Jesam, imam prijatelje koji žive tamo, ali je ipak većina dolazaka bila vezana za Sabor.
Vaše umeće na trubi slušale su mnoge svetske zvezde –Maradona, Džoni Dep, Monika Beluči , Nikita Mihalkov… šta ste svirali i kako su reagovali?
– Svirali smo ono što uvek sviramo, muziku sa naših prostora, ali i neke obrade stranih hitova i svetski poznate melodije. Svi od navedenih su bili oduševljeni, ali na prvom mestu Maradona, jer je, čini mi se, po mentalitetu i temperamentu, nekako najsličniji nama.
Vašu trubu čuo je ceo svet, kako ste uspeli da se izdvojite od ostalih i da majstorski svirate različite muzičke pravce na trubi?
– Pa, ne znam, nisam se trudio da se pošto-poto razlikujem od drugih, već da napravim neki iskorak u muzici. Ljudi su bili navikli da trubački orkestri u Srbiji sviraju jedan odredjeni repertoar, isti melos, sve u okvirima jednog stila. A, muziku, kao takvu, ne možemo ograničavati. Truba je instrument kao i bilo koji drugi i nikad nisam video razlog zbog koga ne bi moglo da se svira i nešto drugo, naravno, pod uslovom da dobro zvuči i da se sviđa ljudima.
U kakvom sećanju Vam je ostao nastup na Danima šljive u Blacu pre dvegodine?
– U veoma lepom. Imali smo nekoliko nastupa u tom kraju i svi su mi ostali u lepom sećanju. Najviše zbog dobrih ljudi, jer na kraju, ono što se pamti su ljudi i osećanja u tim trenucima, a tad je i jedno i drugo bilo više nego pozitivno.
S obzirom da Vam je otac bio najpoznatiji srpski trubač, uz trubu ste odrasli. Veoma mladi ste postigli veliki uspeh, sa koliko godina ste imali prvi nastup?
– Da, odrastao sam uz trubu, uživao sam kada otac ima probe sa orkestrom. To me je oduvek privlačilo, a prvi, da kažem javni, nastup je bio kada sam imao 6 godina, na školskoj priredbi za Sv. Savu.
Dejan Petrović i Big bend – spojili starke i opanke:
Kada i kako su starke postale deo imidža Big Benda i planirate li nešto u tom pogledu da menjate?
– I to je došlo nekako spontano, možda pre 6-7 godina. To je bio odevni predmet koji smo inače nosili i ja i ostali članovi benda, ne vezano za nastupe. Međutim, kao i sa muzikom – kako smo spajali našu tradicionalnu muziku sa nekim savremenijim muzičkim pravcima, tako smo “uparili” starke i opanke.
Da li je Sting čuo Vašu obradu pesme Englishmen in NewYork i kako je reagovao?
– Pa, iskreno ne znam iz prve ruke njegovu reakciju, ali sam čuo od dobrih prijatelja da je bio veoma prijatno iznenađen kada mu je neko od ljudi koji su organizovali njegov koncert u Srbiji pustio snimak te pesme sa jednognašeg nastupa.
Dejan je rođen u selu Duboko , kod Užica 1985 . godine . U orkestru koji je osnovao 1996 . godine svira prvu trubu . Zajedno sa njim u orkestru svira i njegov rođeni brat Darko .
Prvu nagradu osvojio je 1997 godine i od tada nije bilo godine da njegov orkestar nije osvajao neku od trubačkih nagrada . Pored mnogobrojnih nastupa u zemlji njegov orkestar beleži i brojne nastupe i na inostranim festivalima u Nemačkoj , Italiji , Makedoniji . Što se tiče međunarodnih nagrada mogu se pohvaliti da su 2001 godine bili prvi na međunarodnom etno – festivalu u Solunu , a na srpsko – bavarskom saboru u Minhenu Dejan je dobio prvu trubu …
Oženjen je i ima ćerkicu Jovanu.
Karijera koju je sa svojim orkestrom osnovanim 1996 godine , najmlađi nosilac zvanja majstora trube ispisao , krunisana je mnogobrojnim nastupima i nagradama kako u zemlji , tako i u inostranstvu . Ono što pored toga čini okosnicu karijere ovog mladog trubača i njegovog orkestra svakako je i saradnja sa našim mnogobrojnim istaknutim umetnicima kao što su Svetlana Ceca Ražnatović , Dejan i Saša Matić , Emir Kusturica … koji su prepoznali kvalitet muzike koju Dejan sa svojim orkestrom poseduje , te su ih stoga često puta angažovali kao svoje saradnike Dejan je u Guči uspeo da dobije zvanje majstora trube , i danas važi za najmlađeg nosioca ovog prestižnog trubačkog zvanja .
