Marijana Pantić,iz blačkog sela Grgure đak generacije u Poljoprivrednoj školi

????????????????????????????????????

Đak generacije u Poljoprivrednoj školi „Radoš Jovanović Selja“ u Prokuplju je Marijana Pantić, odlučeno je danas na sednici Nastavničkog veća škole.

djak-generacije1-1

Najbolji đak generacije, koja je stekla diplomu prehrambenog tehničara, svaki dan je iz blačkog sela Grgure do škole u Prokuplju i nazad putovala više od 80 kilometra. Tokom četvorogodišnjeg školovanja nije izostala ni jedan čas. Ocena iz svih predmeta nikada nije bila manja od petice.djak-generacije

 

–Moje četvorogodišnje srednjoškolsko školovanje u Prokuplju ostaće mi u lepom sećanju. To je period druženja sa vršnjacima, profesorima, posete mnogim firmama i sticanja neophodnog znanja. Učenje u školi mi nije bilo teško, pogotovo što znam šta su radili moji roditelji da bi mi obezbedili normalne uslove za učenje i pohađanje nastave, izjavila je vesela i nasmejana Marijana i dodala da planira da se upiše na Tehnološko- metalurški fakultet u Beogradu na smeru hemijsko inženjerstvo.
Za izuzetne rezultate na školskim i vanškolskim aktivnostima škola joj je poklonila sat.

Dobitnica nagrade kaže da je to nešto što nije očekivala, ali da će je ovaj poklon uvek podsećati na vesele i drage školske dane.

Majka đaka generacije Katarina Pantić izjavila je da je ponosna na svoju ćerku i uspeh koji je ostvarila u školi.

–Naša porodica obrađuje 20 hektara sopstvene zemlji i isto toliko pod zakupom, a u štalama imamo skoro 100 ovaca. Na svakodnevnim poljoprivrednim poslovima dosta nam pomaže ćerka Marijana i sin Miloš, koji je pre dve godine, takođe, završio Poljoprivrednu školu u Prokuplju i stekao diplomu veterinarskog tehničara, kaže ona i dodaje da je dobro što Ministarstvo poljoprivrede svojim mnogobrojnim podsticajnim merama stimuliše mlade da ostanu na svojim imanjima i bave se poljoprivredom.

Ističe da joj je drago što je sin ostao u rodnom selu i što se opredelio da radi na porodičnom gazdinstvu.

–Svakom roditelju, nastavniku i profesoru poželela bi da imaju ovakvog jednog đaka i devojku kao što je Mirijana Pantić. Nije bilo lako tokom četvorogodišnjeg školovanja buditi se svako jutro u pet sati, putovati iz blačkog sela Grgura do Prokuplja i nazad, učiti i pomagati roditeljima u voćnjaku, oraničnim površinama i štali. To samo pokazuje koliko je ona odgovorna, vredna, radna i spremna da izvršava svoje porodične i školske obaveze, izjavila je razredni starešina đaka generacije prof. Danijela Radićević i istakla da je ponosna što je imala ovakvu jednu učenicu i poželela joj sve najbolje na daljem školovanju.