Mladi i uspešan Topličanin Filip Maslaković –Toplica u srcu,Gvozdenim korakom predaka

Filip Maslaković, mladi i uspešan Topličanin, budući doktor, pre svega je ličnost kojom se Toplica diči.

I pored mnogo obaveza, uspeha koje niže, Filip uvek ima vremena da svoju Toplicu i selo Trnov Laz nadomak Prokuplja, promoviše na pravi način.

Filip Maslaković primer je mladim Topličanima kako se voli, poštuje i ceni svoj kraj i čast je uraditi intervju sa njim.

Filip je rođen  u Nišu 2001 godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Nišu, obe završivši kao nosioc Vukove diplome,a srednju sa titulom učenika generacije.

Upisao je Medicinski fakultet u Beogradu 2020. godine, a 2022.godine , paralelno je  upisao i Molekularnu Biologiju pri Biološkom fakultetu.

Filip je potomak slavnih predaka na koje je veoma ponosan.

-Moj deda Mijodrag Maslaković rodjen je u Topličkim brdima, tj u selu Trnov Laz sada davne 1936. godine, kao mali ostao je bez oba roditelja koje je odneo vihor drugog svetskog rata. 1958 se seli u Sombor i zapošljava pri tada Jugoslovenskim Železnicama. Moja baka je takodje iz Trnovog Laza, rodjena 1942 u kući Živojina Simića, njen deda Aleksa SImić (Čiji je lik iskorišćen kao inspiracija za ulogu u filmu ,,Ko to tamo peva” – gde se pojavljuje Aleksa SImić, vojnik GVozdenog puka), bio je vojnik 2. pešadijskog puka ,,Knjaz Mihajlo” bio je u ratu od 1912-1920 kada je demobilisan. Zbog službe moj deda se seli za Niš, I to je razlog zašto sam ja rodjen u Nišu,pojašnjava nam Filip.

 Toplica Vam je u srcu i svugde je promovišete?

– Od malih nogu sam slušao priče o ,,Topličkim brdima” kulturi, etnosu, običajima i različitim savremenicima moga dede, a složićete se da su to starine, jer i on sam bio iz kraljevine Jugoslavije, a njegov deda čak iz ,,Turskog” vremena Marijan Maslak rodjen 1855. u selu Crvsko, Pešterska visoravan. Imao sam tu čast da slušam priče o tada novonaseljenoj toplici iz praktično prvo ruke, o ljudima koji su tada došli u selo Trnov Laz i okolna sela, koja su dosta slična mom. Zbog te kulturološke sličnosti ceo taj kraj tolice zovemo ,,Kruševička opština”, ,,Srednja Toplica” ili jednostanije Toplička brda. Još tada sam slušao priče kako je to bilo u toplici u ono vreme, kraljevine, kakvi su to bili ljudi koji su se borili u Gvozdenom puku, kakav je zulum činio neprijatelj posle topličkog ustanka, šta to znači zadrugarski način života i sve sam to slušao na izvornom dijalektu doseljenika sa pešteri kako je moj deda i pričao do kraja, gde prilikom izgovaranja reči vode, akcenat bi bio na o, a e na kraju bi bilo produženo, danas se tako i dosta slično priča u Kuršumliji.

 Specifičnosti koji sem uvideo da Toplica ima, a to je taj poptuno dinarski tip u gornjem i srednjem delu i moravski u donjem delu svoga toka, čine je jedinstvenom celinom u celoj Srbiji, to treba da znaju svi. Sama pomisao da je to najodlikovaniji puk srpske vojske, a takodje njihova rodjena braća koja se ne mogahu mobilisati takodje u toplici dižu jedini ustanak u 1. svetskom ratu, trebaju da budu još jedan ogroman adut za poštovanje i izučavanje ovog kraja. Toplica je mali prostor, ali kada se razmisli ona ima sve, ima tri banje, dve velike svetinje kao što su crkva Sv. Nikole u Kuršumliji i Toplička Gračanica u Kondželju, mošti SV. Prokopija, jezera, opservatoriju, dva različita kulturno-običajna dela srpskog naroda, sa centrima u Kuršumliji i Žitoradji, imamo potencijal za gotovo sve, i imamo čime da se pohvalimo. Zato smatram da smo malo i bez osnove izgubili na značaju, i sveli se da dosta ljudui ne zna za nas ili nas jednostavno stavljaju u koš južne Srbije čiji deo jesmo geigrafski ali imamo posebnost koju moramo da iskoristimo da bi se izdvojili i sprečili da gvozdeni solunci Ii hrabri ustanici nestanu u istoriji. Zato ja svugde gde mogu ističem sve što sam gore naveo.

Bavite se probudjivanjem usnulog Topličkog kraja – nešto više o toj aktivnosti ?

-Nakon više decenija ogromne migracije iz Toplice ka Beogradu, došli smo do toga da naša sela ostanu pusta, da se stari običaji zaboravljaju, a da mladi jednostavno i olako prihvataju tudji kulturološkio obrazac, te se gubi ono izvorno. Često čujemo da je Toplica gotova stvar da je to mrtvo, medjutim sam vidim da nije tako i moje selo koje mi daje najveću podršku uz Tovrljane, pokazuje drugačiju sliku,

Deca koja su osnovna škola pričaju o zadrugarstvu predaka, gvozdenom junaštvu, ali takodje i njihovi roditelji i dan danas drže slike i gusle u kućama. Sama činjenica da smo za dve godine uspeli da probudmo nešto za šta se mislilo da nikad neće moći da se probudi, govori o tome kako se budi Trnov Laz, takodje svako selo jedno za drugim. Samo probudjeni i svesni sebe, možemo da zahtevamo i pravimo planove, a mi to možemo u to sam siguran, imamo dosta pametnog stanovništva i omladine, u kojima teče krv predaka i to se vidi. Moj celokulni rad sam nazvao ,,Probudjivanje usnule Toplice” I to je bukvalno tako, predložio sam Vladi u ime svih svojih zemljaka, sa čime su se oni složili da damo ime deonici autoputa od Prokuplja do Kruševca, Gvozdeni Puk i da slike na bilbordima iz raznih oblasti naše istorije i kulture obaveštavaju strance, odgovor vlade je stigao, videćemo da li će nam uslušiti, verujemo da hoće. Takodje pravimo planove koji bi bili u cilj probudjivanja Toplice, olakšanja života gorštaka koji tu žive, u vidu puteva, a pored toga vodimo računa da povezuju na neki bitan način I značajne tačke u toplici kao što su Prokuplje i Prolom preko Topličkih brda, Naročito je bitno dovesti kapital u ovaj kraj, a hvalićemo se onime što imamo, a imamo mnogo, imamo specifičnu kulturu, jezik i običaje, banje i svetska čuda kao što je Đavolja varoš imamo i bogatu istoriju i vidu usmenih predanja Ii materijalnih spomenika. Sve te stvake koje sam iznosio uvek javno, smatrajući da moji zemljaci moraju da se slože da bi zajedno izgurali tu našu zamisao Ii eventualno uvideo da li je nešto bolje malo modifikovati. Bitno je istaći da sve što radi je van dometa politike, a sva naša obraćanja institucijama države su prirodna, jer smo deo republike Srbije i u njenoj smo ingirenciji, a mi ćemo biti postojani i stalni u želji da zajedno probudimo toplicu.

Vaši planovi?

– Moji planovi su da gradim svoju karijeru lekara, ali da nikada ne zaboravim toplicu. Zato sam gotovo svaki vikend tu, svaki poziv od strane zemljaka je uvek dobrodošao, da popričamo i saznam nešto novo, pravimo neki novi plan koji ćemo da lansiramo u javnosti da se trudimo da ga modelujemo zjedno na najidealniji način, da uzdignemo našu istoriju u iskoristimo geografsku i istorijsku poziciju. Svako iz državnih organa, ko je voljan da sasluša i pomogne uvek je dobrodošao, ali da naglasimo da smo previše dugo bili zaposatvljeni, a uvek davali, sada je vreme budemo obazrivi u tome. Za par godina koliko se ovim bavim prikupio sam dosta ljudi oko sebe na koje sam ponosan i koji zajedno sa mnom rade na planu budenjenja starog duha, budimo svest,a kada nju probudimo onda ćemo lako. Pre par godina ušao sam u najvatreniju priču, koja je morala da se izgura, a to je crnogorsko poreklo dinarske toplice, trudio sam se da taj deo pažljivo radim jer znam da je dosta politizovan i bolan, ali ujedno neophodan kako bi se sačuvala i depolitizovala naša kultura, jer naše pesme koje su se pevale moraju da se pevaju i dalje, i da napomenem da su to najvatreniji Srbi i to su i dokazali za ovaj vek ipo koliko obitavamo u Toplici, u svim ratovima.

Vaša poruka mladima?

-Iako znam da je danas život dosta kreiran sa spoljašnje strane i da se na vagi života dosta teži ka globalnoj kulturi, uzmimo ono što je vrlina drugih, a ono što je naše sačuvajmo, a kada postanemo potojani da to čuvamo i dobro poznajemo ko smo, drugi će nas više poštovati. Znam da pojedini naši dedovi mladje generacije ne znaju mnogo da nam kažu, ali trudimo se da menjamo iksutva istražujemo zajedno i sastajemo se na ognjištima predaka. Lako će se doći do sklapanja priča u jedan veliki toplički ćilim, koji će kao takav biti verujte mi viskopoštovan svugde u svetu. Čuvajmo svoje običaje kulturu, ali tako da ne nipodištavamo ostale, oni su vredni koliko i mi i samo tako ćemo se družiti i biti ,,mladi mira”. Učimo koje su bile grepke naših starih naročito greške iz poslednjih nekoliko decenija, i trudimo se da to ispravimo.

 Vratite se u svoje selo, očistite kuću od korova, namestite ploče, mažite blato, promenite stakla, zaključajte vrata i zapalite ognjište predaka, a kasnije dovedite svoju decu tu. To je ono što smo mi i neka sve polazi sa ognjišta i neka se vraća ka ognjištu. Nemojte se zamerati sa najbližima, zadržite zadrugarsku svest predaka, tako će se gvozdeni dvoglavi orao probuditi iz pepela i stvoriće se zdrava sredina kakva je nekada bila. Živela Toplica!,poručio je Filip Maslaković.