Narodna biblioteka „Raka Drainac“ Blace realizovala je književni susret sa učenicima IV-2 OŠ „Stojan Novaković“ Blace i mališanima PU „Naša radost“ Blace, carevini šljive, povodom manifestacije „Dani šljive Blace 2024“.
Narodna biblioteka „Raka Drainac“ Blace realizovala je književni susret sa učenicima IV-2 OŠ „Stojan Novaković“ Blace i mališanima PU „Naša radost“ Blace, carevini šljive, povodom manifestacije „Dani šljive Blace 2024“.
Violeta Jović i Vlasta Cenić, ambasadori Čitalića, opet na bili na radnom zadatku: druženje sa učenicima IV-2 OŠ „Stojan Novaković“ Blace i mališanima PU “Naša radost” Blace zajedno sa svojim učiteljicama Biljanom Simić, Mirkom Knežević i Milicom Crnoglavac.
Najznačajnija manifestacija, ne samo opštine Blace, već i ovog dela Srbije, svakako su „Dani šljive“. Šljiva je veliki poetski motiv Srbije. Najlepše o šljivi pevao je Dobrica Erić, naš poetski učitelj. A književnici su se družili sa decom koja vole svoje šljive. Topličanin Rade Drainac je zapisao o Blacu:
“To je mesto kome predstoji divna budućnost (…) Divna je okolina toga mesta. Romantika, pitoresknost – sve to ostavlja lepu impresiju ma u koje doba godine čovek bio. Okolo planine, pune šuma, a dalje zelene doline i mladi plodni brežuljci (…) Nagli uspeh toga mesta je poglavito radi toga što su građani te varošice aktivni ljudi, koji pored ličnih poslova stvaraju mogućnost i za narod. Dabome, takvi građani uvek su od koristi i njima se uvek mora ukazivati veća i dublja pažnja”
list “Samouprava” VIII/278,
11.12.1923 god.
Neka priča ko šta hoće, Šljiva je naše najbolje voće!
Ovo je bio moto današnjeg druženja dece Blaca i dečjih prijatelja, dobro poznatih Blačanima: Violeta i Vlasta (petak i subota, Ćirilo i Metodije, kako neki u šali kažu za ovaj poetsko-prijateljski dvojac). U organizaciji Narodne biblioteke „Raka Drainac“ Blace u parku biblioteke ispod japanske trešnje, koja je glumila šljivu, razgovarali smo o njenom veličanstvu Šljivi, kazivali stihove o njoj, a onda i o ostalim temama koje vole deca (ljubav, porodica, tradicija Srbije, sport).
Kroz druženje sa književnicima podstiče se i kreira okruženje koje promoviše zdrav razvoj, sreću i dobrobit dece.
Violeta Jović (Niš, 8. mart 1966) srpska je književnica. Rođena je u Nišu 8. marta 1966. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Nišu, gde živi i radi. Generalni sekretar je Univerziteta u Nišu. Majka je dvoje dece, Đorđa i Ljubice. Članica je Udruženja književnika Srbije. Nagrađivana za književnost (Dragomir Đorđević, Gordana Brajović, Momčilo Tešić, Brana Cvetković, Zlatno Gašino pero) i slikarstvo.
Osnivač i umetnički direktor Medijana festivala dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu. Priredila više zbornika Medijana festivala dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu.
Književni rad
Pismo sa Meseca, pesme za decu, SKC Niš, 2000.
Sunčev vez, pesme za decu, PROSVETA Niš, 2002.
Radovanje i igranje, pesme za decu (zajedno sa Zoranom Vučićem, Radoslavom Vučkovićem i Rusomirom D. Arsićem), NKC 2002.
Kad zatvorim oči, pesme za decu, SKC Niš, 2004.
Osenja, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), PROSVETA Niš, 2004.
Nemanje, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), SRPSKA KNjIGA Ruma, 2005.
Neke važnije stvari, pesme za mlade, SRPSKA KNjIGA Ruma, 2006.
Ljubičasta nit VITEZ Beograd, 2007.
Preobraženje, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), Književna zajednica „Borisav Stanković“ Vranje, 2008.
Beskućnik, pesme, SVEN Niš, 2009.
Ten’c, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), SVEN Niš, 2009.
Ja sam samo pesma, pesme za decu i mlade, SVEN Niš, 2010.
Osenja, II izdanje, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), MEDIVEST Niš, 2011.
Nemanje, II izdanje, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), MEDIVEST Niš, 2011.
Preobraženje, II izdanje, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), MEDIVEST Niš, 2011.
Ten`c, II izdanje, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), MEDIVEST Niš, 2011.
Druga, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), MEDIVEST Niš, 2011.
Odmica život/Projde život, zajedno sa Zoranom Vučićem, poezija na jeziku zavičaja(svrljiško-zaplanjski), MEDIVEST Niš, 2012.
Svitac u očima, pesme za decu i mlade (nagrada Večernjih novosti “Gordana Brajović” za najbolju knjigu za decu i mlade u 2012. godini), SVICI Niš, 2012.
Nema knjiga, roman na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), SVICI Niš, 2013.
Deveti tornik, priče na dijalektu (svrljiško-zaplanjski), Centar za turizam, kulturu i sport Svrljig, 2014.
Šašava vila, pesme za decu i mlade, MEDIVEST KT Niš, 2014.
Sezona lova na svice, priče za decu i mlade, BOOKLAND Beograd (nagrada “Momčilo Tešić”), 2015.
Do deteta treba rasti, pesme za decu, Niški kulturni centar Niš, 2015.
Šta ako…, roman za decu i mlade, MEDIVEST KT Niš, 2015.
Propas` i druge zaboravljene priče, priče na prizrensko-timočkom govoru, MEDIVEST KT Niš, 2016.
Deda Tikine dume, 101 priča na prizrensko-timočkom govoru, MEDIVEST KT Niš, 2017.
Kako sam postao pseto, roman za decu, PČELICA Čačak, 2017.
Pubertet i te tričarije, pesme za decu i mlade, SVICI Niš, 2018.
Aris bez Totela, roman za decu i mlade, BOOKLAND Beograd, 2018.
BIVALVIA, roman, SVICI Niš, 2019.
Dume za svaki d`n, priče na prizrensko-timočkom govoru, SVICI Niš, 2019.
Vlasta Cenić
Vlasta N. Cenić je rođen 10. oktobra 1957. godine u selu Kočanu, u opštini Doljevac, gde i danas živi. Oženjen je suprugom Svilkom i ima sina Ivana. Otac mu je Nikola, a majka Javorka i ona je iz zaplanjskog sela Dukat. Učitelji u školi u Kočanu su mu bili Evica i Miodrag Stanković. Osnovnu školu je završio u Doljevcu, 1972. godine. Završio je Mašinsku tehničku školu u Prokuplju, 1976. godine i Višu pedagošku školu u Prizrenu, 1979. godine. Jugoslovensku književnost i srpski jezik je studirao u Skoplju i Prištini. Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika. Od 1979. godine radio u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu gde je predavao srpski jezik. Od 2022. je u penziji.
Vlasta je jedan od poznatih pesnika za decu. Piše poeziju za decu i sakuplja narodno blago doljevačkog kraja. Objavljivao je u časopisima „Zmaj“, „Vitez“, „Osvit“ (Leskovac), „Razvitak“ (Zaječar), „Gorocvet“ (Jagodina), Riznica (Banja Luka) i drugim.
Njegova pesnička zbirka „Bate će se ženi“ obiluje pesmama na rodnom dijalektu (dijalekt njegovog sela Kočana, prizrensko-južnomoravski tip prizrensko-timočkog dijalekta).
Pesme je recitovao u sledećim gradovima: Beograd, Sofija, Istočno Sarajevo, Banja Luka, Priboj, Kosovska Mitrovica, Gračanica i širom Srbije.
Član je Udruženja književnika Srbije, Književnog društva prosvetnih radnika Srbije i član uredništva dečjeg časopisa „Vitez“ i član Udruženja novinara Srbije.
Vlasta Cenić je idejni tvorac manifestacije „Susreti prosvetnih radnika književnih stvaralaca za decu“, koja se održava od 1994. godine u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu. i manifestacije “Kočićevi dani u Kočanu” od 2015. g.
Ljubitelj je glume. U Amaterskom pozorištu u Doljevcu je ostvario naredne uloge: bio je Mane u „Zoni Zamfirovoj”, pa Hasanaga u „Hasanaginici”… (Za lik Hasanage dobio nagradu za mušku ulogu na Festivaluu dramskih amatera Srbije 1984. godine). Napisao je nekoliko pesama koje su komponovane za dečje muzičke festivale.
Dela
Pesnikinja lasta, Doljevac, 1987.
Štrapke, Niš, 1989.
Kladenče, Doljevac, 1990.
Štrapke, Paraćin, 1992.
Volele se šušumige, Paraćin, 1993.
Medenići, Doljevac, 1994.
Bate će se ženi, Niš, 1996.
Radnički voz u 5 i 10, Beograd, 1998.
Pesme, Novi Sad, 2003.
Krilati kamen, Niš, 2008.
Da l’ ja čuvam ovce ili ovce mene, Niš, 2013.
Pletene pesme, Kočane, 2015.
“Zauvek đaci”, cvetnik pesnika učitelja, Trorečje, Kočane, 2016.
“Antologija pesama o majci”, priredio Dragoljub Stanković, Vitez, Beograd, 2016.
“Zvezdana lektira”, zbirka ljubavnih stihova za mlade, Grafoofset, Čelarevo, 2017.
“Moj otac hrani ptice”, cvetnik pesništva o ocu za decu i mlade, Lijepa riječ, Tuzla, 2017.
“Nemoj nikad reći KRAJ JE”, roman za decu, Bookland, Beograd, 2019.
“Sat koji se navija unazad”, Vidi čuda, časopis Povelja, Kraljevo, 2020.
“Bate će se ženi”, Narodna biblioteka “Radoje Domanović” Leskovac, Leskovac, 2020.
“Srećko petoparac”, roman za decu, Bookland, Beograd, 2021.
“Cvetna staza igrokaza”, zbirka kratkih dramskih tekstova za školske i ostale priredbe, Trorečje, Kočane, 2021.
“Selo sas jedan padež”, Zlatno Gašino pero, Lazarevac, 2021.
“Svezdena lektira”, Izbor i prepev na makedonski jezik Filip Dimkoski, “Stari potok”, Kočani, S. Makedinija, 2022.
“Osvojeni horizonti”, grupa autora, Draganova nagrada 2022 za najbolje putopise starijih osoba, Udruženje građana “Snaga prijateljstva” – Amity, Beograd, 2022.
Čuvarkuća, Trorečje Kočane i Institut za dečju književnost Beograd, 2023.
Antologije
Pesme Vlaste Cenića zastupljene su u sledećim antologijama:
Antologija ljubavne poezije za mlade, Dečja literatura, Beograd, 1998. godine,
Antologija niških pisaca za decu, Prosveta, Niš, 2004. godine,
Antologija „Svi u napad“, sportski cvetnik, Vitez, Beograd, 2005. godine,
Antologija „Do smeha, suza i aplauza“, IPA Jabučka gora, Vrbas, 2005. godine,
Antologija srpske poezije za decu „Dete je najlepša pesma“, Book&Marso, izbor Slobodan Stanišić, Beograd, 2007. godine,
Mala antologija srpske poezije o zimi i njenim čarolijama „Zima, zima, e pa šta je“, Beograd, 2008. godine,
Antologija srpskog pesništva za decu, Srpska knjiga, Ruma, 2009. godine.
“Slatkoteka”, antologija pesama o slatkišima, priredio Momir Dragićević, Sigraf plus, Kuševac, 2011.
“KNjIGA RADOSTI”, dvojezična, srpsko-ruska antologija (panorama) pesama za decu i o deci, priredio: Andrej Bazilevski, Prosveta, 2012.
Antologija srpske poezije za decu, priredio Miomir Milinković, Legenda, Čačak, 2016.
“Moj otac hrani ptice”, cvetnik pesništva o ocu za decu i mlade, Lijepa riječ, Tuzla, 2017.
“Ljubav nema godina”, antologija ljubavne lirike za sve uzraste, priredio Miomir Milinković, Bookland, Beograd, 2017.
MATERNjI JEZIK, antologija savremene dijalekatske poezije (1980 – 2010), priredio Zoran Vučić. Pogovor dr Sunčica Denić. Izdavači: Leskovački kulturni centar Leskovac i Književna zajednica “Borisav Staanković” Vranje, 2019.
“Prvaci škole”, odabrane pesme o đacima prvacima, Pčelica, Čačak, 2021.
“Novogodišnje želje”, odabrane pesme o Novoj godini, Pčelica, Čačak, 2021.
“Majka je najlepša bajka”, odabrane pesme o majkama, Pčelica, Čačak, 2022.
Antologija srpske poezije za decu na rumunskom. Priredio: Ivo Munćan, Temišvar, 2022.
“Zdravlje lavlje”, cvetnik pesama o higijeni i zdravlju, Pčelica, 2023.
“Pojte mu Srbi”, cvetnik pesama o Svetom Savi, Pčelica, 2024.
“Knjiga za uživanje”, antologija – najdraže pjesme i priče o njima savremenih pjesnika za djecu, priredio Jovo Čulić,”Mudro slovo”, Banjaluka, 2023.
“Čitanka srpske poezije za decu”, priredio Stojan Berber,Sombor, 2024.
Stručni radovi
- Vlasta N. Cenić (Doljevac), Marko Kraljević i beg Kostadin, Metodičko uputstvo za obradu nastavne jedinice u 3. razredu, Školski čas srpskog jezika I književnosti, Gornji Milanovac, 1987, 2, 59-63.
- Vlasta N. Cenić, Novine u radu slobodnih učeničkih aktivnosti, Školski čas srpskog jezika i književnosti, Gornji Milanovac, 1985, 2, 92- 59.
Nagrade
Druga nagrada na Jugoslovenskom festivalu „Bulka“ u Crvenki, 1996. godine,
Prva nagrada za doprinos odraslih pisaca vedrom duhu detinjstva na Festivalu humora za decu u Lazarevcu, 1997. Godine za knjigu „Bate će se ženi“,
Nagrada dečjeg žirija na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 1997. godine,
Prva nagrada na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 2002. godine za pesmu „Prvo brijanje“,
Druga nagrada na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 2007. godine za pesmu „Igla koja ima uvce“,
Nagrada „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za decu i omladinu koju dodeljuje kompanija „Novosti“ dobio je za zbirku pesama „Krilati kamen“ i deli je sa Urošem Petrovićem koji je napisao zbirku priča „Misterije Ginkove ulice“, u Aleksincu, 2009. godine,
Treća nagrada na konkursu „Jutro nad Ozrenom 2011“ za pesmu „Galjinka“ u Sokobanji, 2011. godine.
Najbolji edukator Srbije 2019.
Najbolji nastavnik na prostoru bivše Jugoslavije, 2019.
Zlatno Gašino pero, za vedar doprinos detinjstvu, za doprinos književnosti za decu, Festival humora za decu, Lazarevac, 2020.
Draganovo pero, za najbolju pesmu na dijalektu, Leskovački kulturni cenatr, Leskovac, 2021.
“Draganova nagrada”, najbolja priča o putovanju po Srbiji, “Putovanje u Orahovac”, Beograd, 2022.
Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije, za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti – za nesebičan, predan i dugotrajan rad, Beograd, 2023.
Povelja NAISA Medijana festivala stvaralaštva za decu i dečjeg stvaralaštva u Nišu, za sveukupan doprinos radosti detinjstva u oblasti stvaralaštva za decu, Niš, 2024.
Biografije su preuzeta sa Vikipedije.
