Šampion iz našeg kraja: Naš blačanin Božur Grujić bio je najbolji veslač Jugoslavije

Četiri puta zaredom bio je prvak Srbije u veslanju kao skifista, a onda je usledio i najveći uspeh 1965.godine na Plivskim jezerima u BiH postao je prvak Jugoslavije u veslanju nastupavši za veslački klub Crvena zveda. Bio je prvak III internacionalne regate u Austriji i kandidat za svetsko prvestvo.

U juniorskoj konkurenciji bio je III u tadašnjoj SFRJ.

Dobitnik je Zlatne značke Sportskog društva Crvena Zvezda.

Vest ima video:

Bivši četvorostruki prvak Srbije i najbolji veslač Jugoslavije za 1965.godinu,veslač beogradske Crvene Zvezde, Božur Grujić rođen je u Blačkom selu Popovi. Osnovnu školu učio je u svom rodnom selu i Blacu a dalje školovanje nastavio je u Beogradu. Radni vek završio je kao profesor u Grafičkoj školi u Beogradu.

Veslačku karijeru započeo je sa 23 godine a završio u svojoj 30-toj godini. Za to vreme postigao je zapažene rezultate.

Karijeru je započeo u Veslačkom klubu Grafičar iz Beograda odakle je nakon što je četiri godine zaredom bio najbolji veslač u Srbiji, prešao u veslački klub Crvena Zvezda.

U Crvenoj Zvezdi, 1965.godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije.

-Upornošću i samoprekornim radom(noću je radio, danju trenirao), a pod stručnim rukovodstvom trenera Milana Marta, uspeo je da osvoji prvo mesto u najtežoj veslačkog disciplini, pisale su tadašnje sportske novine o prvaku SFRJ za 1965.godinu.

Božur je u to vreme radio kao mašinski slagač u Grafičkom zavodu u Beogradu.

I danas održava sportsku kondiciju:

I danas iako je zakoračio  u devetu deceniju života drži se parole – jednom sportista, uvek sportista.

Aktivno vežba i prati dešavanja u sportu u kojem je postizao velike rezultate. Pokazao nam je i kako izgleda njegov, današnji trening.

U vreme aktivnog bavljenja veslanjem redovno je punio sportske strane novina koje su pisale o uspesima našeg šampiona.

U porodici od mlađih, niko nije krenuo njegovim stopama iako mu je bila velika želja da njegovim putem krenu sinovi Boban i Bane.

-Kada sam dobio dva sina, odmah sam pomislio biće to uspešan veslački dvojac. Kada su bili srednjoškolci odveo sam ih u veslački klub Crvena Zvezda, ali kada su videli koliko je ovaj sport težak i koliko traži odricanja na putu do uspeha, odustali su…jer su želeli da se posvete školovanju.

Unuk Nikola trenira tenis a unuka Katarina gimnastiku, oni žive u Kanadi, saznajemo od bivšeg šampiona SFRJ.

Vest ima video, intervju sa bivšim šampionom:

Božur Grujić danas živi na relaciji Srbija – Kanada.Tokom leta je većim delom u svom rodnom selu Popovi kraj Blaca dok u zimskom periodu, kao dvojni državljanin (Srbije i Kanade), vreme provodi kod sina u Kanadi.

Ono što je tokom karijere želeo je susret sa Trlajom, tada takođe poznatim veslačem, ali do tog takmičarskog susreta nikada nije došlo.

-Bio je to težak put do uspeha, sa napornim treninzima a dešavalo se da zanoćim i u ekonomatu kluba, bez ičijeg znanja, kako bih ujutru imao više vremena za treninge. Veslanje je sport koji sam strašno voleo, i tada mi ništa nije bilo teško, ističe Božur Grujić.

 -I danas kada prolazim kraj Save i gledam veslačke ekipe, osećam nostalgiju. Sport je nešto što traži dosta odricanja i samo napornim treninzima, upornošću i voljom može se doći do željenog cilja…saznajemo od bivšeg šampiona SFRJ.

Božur je svoju karijeru najpre započeo u osmercu, potom u četvercu a onda kada je video da trening propadne kada jedan od veslača ne dođe , odlučio je da nastupa sam, odnosno kao skifista.

Anegdota i zanimljivosti iz karijere jednog šampiona je mnogo, a posebno zanimljivo je i to što je Božur  bio veslač koji nije umeo da pliva.

 

Jedan od naslova u sportskim novinama, 60-tih godina bio je  – Božure, nismo te zaboravili, bio je to odgovor na pitanje – da li će dobiti poziv da nastupa za reprezentaciju Jugoslavije.

Ovo je samo mali deo priče o jednom velikom šampionu iz našeg kraja rođenom 1936.godine u blačkom selu Popovi…