Savet stručnjaka:Kako zaštiti višnju i trešnju posle berbe?

Tanja Davidović savetodavac za bilje PSSS Kuršumlija govori na temu: Kako zaštiti višnju i trešnju posle berbe:

Berba višanja i trešanja je završena, a sada je potrebno nastaviti zaštitu ovih voćnih vrsta od ekonomski štetnih organizama koji mogu značajno da ugroze zdravstveno stanje zasada. U mnogim zasadima se na listovima mogu uočiti simptomi pegavost lišća višnje i trešnje, usled neadekvatno sprovedenih mera zaštite u sezoni ili nemogućnosti primene fungicida u periodu pred berbu i u toku berbe. Često se dešava da proizvođači posle berbe i tokom letnjih meseci može se uočiti širenje pegavosti.

To za posledicu može imati delimičnu ili čak potpunu defolijaciju. Bolest izaziva gljiva pod nazivom Blumeriella jaapii iz roda Blumeriella. Stvara velike štete na stablima trešnje i višnje, a posebno tamo gde se uzgajaju na terenima sa većom nadmorskom visinom. Pre svega, veoma su važne preventivne mere, a to je sakupljanje i uništavanje opalog lišća i njegovo duboko zaoravanje. Od hemijskih mera primenjuje se zimsko prskanje opalog lišća fungicidima na bazi bakra, ali i bordovskom čorbom. U svim zasadima gde se uoče simptomi pegavosti, preporučuje se primena fungicida pred padavine koje mogu stvoriti povoljne uslove za ostvarenje sekundarnih infekcija. Preporuka je da se primene preparati na bazi

ditianona ili dodina. U nekim zasadima se vizuelnim pregledom registruje i prisustvo dve vrste grinja: rđaste grinje i običnog paučinara. Proizvođačima se preporučuje redovan pregled zasada, a ukoliko uoče grinje, savetuje se primena nekog od registrovanih

akaricida na bazi aktivne materije abamektin. Na ovaj način se sprečava prevremena defolijacija biljaka.

Savetodavac za zaštitu bilja: Tanja Davidović

PSSS Kuršumlija