Sećanje na jedan intervju koji je čitala Australija – toliko toga lepog o Blacu

Negde 2008 godine, u Australiji je objavljen intevju koji sam uradila  sa glumcem Dobricom Agatonovićem – Agom. U uvodnom delu intevjua stajalo je :

“Moje Blace i moja Banja Luka imaju dosta toga zajedničkog , jer su ljudi slični u mentalitetu , mala je razlika u tome, i nema čoveka u Republici Srpskoj da ne zna da sam ja rođen u Blacu , da stalno govorim o Blacu i dok živim govoriću o Blacu “

Osam godina kasnije, prisetili smo se ovoga intervjua i evo u kakvom sećanju poznatom glumcu je ostao:

Vest ima video:

Evo još jednog dela iz tog intervjua, rađenog 2008 godine za Australiju:

Dobrica Agatonović – Aga , doajen Narodnog pozorišta u Banja Luci , svakako je čovek kojeg njegovi blačani smatraju svojom legendom . U Blacu je ponikao , rastao i maštao o snovima koji su u Banja Luci postali java. Oba ova grada danas su ponosna na čoveka koji je odigrao preko 4500 predstava , ostvario stotinak glavnih uloga iz nacionalnog repertoara , i koji je zajedno sa bardovima velikog filmskog platna poput Bate Živojinovića, Mikija Manojlovića , Steve Žigona, Predraga Ejdusa, Ljubiše Samardžića , Božidara Areškovića … glumio i na filmskom platnu.Glumio je u prvoj  Banjalučkoj seriji Žene, ljudi i ostalo , rađenoj po tekstu Željka Stjepanovića bivšeg direktora narodnog pozorišta u Banja Luci, u seriji, Goli život snimanoj na Palama, a nedavno je završio i snimanje serije To toplo ljeto u Banja Luci u režiji Milana Karadžića i njegovog brata Mime Karadžića. U Banja Luci je kako kaže puno toga naučio a imao je i od koga jer je imao tu čast da po dolasku u Banja Luku upozna velike umetnike koji, nažalost danas nisu više živi, poput Vlada Zeljkovića , Adama Ćejvana , Borisa Kovača i Žiže Mažof…

Danas iza njega stoji punih 40. godina rada , mnogo uloga , nagrada i priznanja , a sve to govori u prilog činjenici da je ostvario jedan najveći uspeh time što je postao doajen glume na daskama koje život znače ,  ostavivši veliki trag u vremenu koje dolazi . Sa svojim banjalučkim pozorištem gostovao je preko dvadeset puta u  svom rodnom gradu Blacu , koje duboko nosi u srcu . Manastiru Sv.Arh. Gavrila u Vrbovcu darivao je pozlaćenu ikonu , što govori u prilog činjenici da je i veliki humanista .

Njime se danas  s razlogom podjednako ponose i blačani i banjalučani.