Selo Trbunje:Učitelji Katica i Nenad Dimitrijević ponovo sa svojim đacima nakon punih pola veka

Učitelji Katica i Nenad Dimitrijević, inače bračni par, nisu ni slutili da će svoje đake koje su učili davne školske 1963/67godine u Osnovnoj školi u blačkom selu Trbunju  ponovo u školskim klupama videti čak 50 godina kasnije na proslavi organizovanoj povodom pola veka od završetka njihovog četvorogodišnjeg školovanja.

Učitelji Nenad i Katica Dimitrijević u blačkom selu Trbunju na put su izveli 16 generacija.

VEST IMA VIDEO:

-Impresioniran sam. Nemam reči koliko su nas lepo primili,koliko su  zadovoljni našim radom i to ima povratno dejstvo i na buduće generacije da se ovako okupljaju, da se dogovaraju i da poštuju i te dane, sa puno emocija izgovorio je učitelj Nenad Dimitrijević rođen 1931. godine u selu Krupcu nadomak Pirota. Sa svojom suprugom Katicom, učitelj Nenad, u selu Trbunju živeo je i na put izveo oko 16 generacija tada kombinovanih odeljenja, u periodu između 60-tih i 70 – tih godina.

-Ponosan sam na svoje učenike i nisam ni slutio da će doći taj dan da ponovo vidim svoje učenike na mestu gde sam zajedno sa njima radio, igrao se, radovao se svakom njihovom uspehu i lepo urađenom domaćem zadatku a bilo ih je mnogo. Ova sredina bila je radna i zainteresovana za školu, kazao je evocirajući uspomene na te davno prošle dane učitelj Nenad Dimitrijević koji danas penzionerske dane sa suprugom Katicom provodi u Nišu  , dodajući da je i da se  i dalje bavi pčelarstvom kao i nekada dok je živeo i radio u ovom blačkom selu a koji je ovoj generaciji uputio poruku da se češće sastaju i razmenjuju iskustva.

Proslava 50 godina ove najmanje mature i susret sa prvim škloskim drugovima za sve njih bio je i poseban i dugo očekivani trenutak.

• Današnji dan jedan je od najlepših trenutaka u mom životu. Doživljaji su takvi da se ovo pamti za ceo vek. Sve je bilo veličanstveno , videti neke ljude koje nisam videla 50 godina a sa kojima sam delila lepe trenutke, istakla je Zlata tada Nikolić a danas Cvetković inače profesor na elektro – tehničkom fakultetu Univerziteta u Nišu.
  

  Stara škola i selu Trbunju koja je prve đake primila daleke 1931.godine, u funkciji je bila do 70 – tih godina

–                Od Milovana Burgića još jednog đaka iz ove generacije saznali smo da ih je u školskim klupama 1967 godine bilo 25 đaka,iz nekoliko okolnih sela,  od kojih nažalost dvojica danas nisu među živima.

Njima je minutom ćutanja u škloskoj učionici odata pošta a potom su školski drugovi obišli njihove grobove.

      Ponovni susret prvih školskih drugova nakon pola veka: Dan prepun emocija

Genaracija rođena 1956.godine koja je svoje četvorogodišnje školovanje završila 1967 godine u Osnovnoj školi u selu Trbunju, nije ni slutila da će se ponovo okupiti i svoje učitelje Katicu i Nenada Dimitrijevića sresti punih pola veka kasnije.

A to se desilo na proslavi koju su organizovali povodom 50 godina od završetka četvorogodišnjeg školovanja, na mestu gde su naučili prva slova i stekla prva znanja.

Druženje dvadesetak maturanata i doček učitelja Katice i Nenada Dimitrijevića započeto je u školskom dvorištu osnovne škole u selu Trbunju. Dirljiv susret i drugarski zagrljaji obeležili su početak proslave povodom pola veka od završetka četvorogodišnjeg školovanja.Usledio  je i posebno značajan trenutak i za većinu njih prvi susret nakon čitavih 50 godina sa svojim učiteljima, Katicom i Nenadom Dimitrijevićem.

Indentično fotografiji nastaloj pre 50 godina, usledilo je zajedničko fotografisanje ispred stare škole koja više nije u funkciji a koja je prvu generaciju đaka primila daleke 1931.godine.

Dirljivu poruku generaciji rođenoj 56. godine, uputila je njihova školska drugarica Zlata u to vreme Nikolić a danas Cvetković, inače profesor na elektro-tehničkom fakultetu u Nišu:

Dragi ispisnici:

Davne 1967.godine tačno pre pola vekazavršilismo IV razred Osnovne škole u Trbunju i krenuli u svet. Završili smo škole , formirali porodice, svojim poštenim radom smo se borili da bismo postali neko i stvorili nešto.

A to da su rad i poštenje najveće čovekove vrline poneli smo iz svojih porodica i iz ove škole. Neizmerno hvala našem učitelju Nenadu Dimitrijeviću, on je mnogo uticao na formiranje naše ličnosti. Stekli smo osnovna znanja i radne navike, a lako je uspeti u životu kad se dobro krene.

Generacijo, danas imamorazloga da budemo srećni i zadovoljni. Okupili smo se u dvorištu u kome smo pre 50 godina sanjali snove i bezbrižno se igrali između dve vatre.

A ovo danas nije san , ovo je java. Svakome od nas srce je puno i presrećni smo . Ovo treba doživeti , ovo se ne može rečima opisati. Uživajmo!

Ovo je događaj za pamćenje. Živela generacija rođena 56.godine.

Usledila je i prozivka đaka koji su osnovnu školu u selu Trbunju pohađali 1967.godine.

Ovaj poseban dan za sve njih bio je prilika da se evociraju uspomene iz najranijih đačkih dana, razmene iskustva i ponovo sretnu prvi školski drugovi.

Dragom učitelju koji ih je naučio prvim slovima bivši đaci poklonili su sliku i potpise sa spiskom svih učenika koji su 1967.godine završili četvorogodišnje školovanje.

Spisak đaka IV razreda Osnovne škole u Trbunju 1967. godine:

1.Anđelković Rada

2. Burgić Zoran
3. Burgić Ljubiša
4. Burgić Milovan
5. Gajić Milena
6. Grčak Ljubiša

7.Damljanović Rade

8.Đokić Arsenije

9.Đokić Vladimirka

10.Đorđević Đorđe

11.Đorđević Milica

12.Zdravković Radojko

13.Lazić(Nenad) Dragić

14.Maksimović Miroljub

15.Miletić Danica

16.Miletić Dragoslav

17.Miletić Zlata

18.Nikolić Zlata

19.Petković Marija

20.Radosavljević Zoran

21.Stefanović Jovan

22.Sudimac Zoran

23.Ćirković Dobrila

24.Čukuranović Rade