Kuršumlija:Etno idila u Igrištu na dedovini poznatog beogradskog taksiste -Živote Jevremovića

U selu Igrište posetili smo Životu Jevremovića poznatog beogradskog taksistu, koji svoje penzionerske dane danas provodi u pravoj seoskoj idili svoga rodnog sela Igrišta.

Urađeno u pravom etno stilu i dvorište i objekti koji se nalaze u njemu podsećaju na staru Srbiju a u ovoj pravoj srpskoj avliji može se videti mnogo unikatnih stvari.

– Pas Lunja uvek verna muzička pratnja, lajanjem reaguje na zvuke frule koju njegov gazda svira.

– Lunju sam naučio da me prati kad zasviram frulu, pa uvek kada to uradim Lunja dotrči i lajanjem dopunjuje moju svirku, pojašnjava nam Života pomalo čudnu muzičku nadarenost svog ljubimca Lunje.

– Simbol ovih krajeva i simbol slobode – Soko nalazi se na jarbolu koji Života svakodnevno podiže, odnosno spušta zavisno od toga da li se nalazi kući ili van nje.

– Kada je jarbol podignut to znači da sam kući, a kada krenem na put, jarbol je spušten pa komšije i rođaci još sa kapije mogu da naslute da li sam ili nisam kući, kaže Života.

– Oblikovano i ukrašeno od stvari iz prirode drvo u dvorištu našeg domaćina dobilo je naziv Vidoje a svojim izgledom privlači pažnju svakog gosta koji ne može a da ne pohvali ovaj kreativni Životin rad.

Pežo 404 proizvden 1974 godine u kojem je Života proveo radni vek i danas je u voznom stanju

Na samom ulasku u dvorište našeg domaćina prvo što upadne u oko svakom gostu jeste uredno parkiran Pežo 404 proizveden 1974. godine sa kojim je Života punih 40 godina taksirao beogradskim ulicama, vozeći i poznate i manje poznate putnike a i one potpuno nepoznate. Pežo je i danas u funkciji pa se naš domaćin povremeno prošeta rodnim selom u ovom automobilu na kojem piše – Samo me ti nisi izdao. Prvog mušteriju na početku radnog veka Života je častio besplatnom vožnjom a sve one koji su imali čast da se voze poslednjeg dana Životinog radnog veka u njegovom taksiju, imali su tu čast da do željenog odredišta stignu besplatno. Odlaskom u penziju Života dolazi u svoje rodno selo Igrište, počinje da obnavlja i po svom ukusu uređuje imanje svojih predaka gde je u dvorištu porodične kuće stvorio pravi mali raj na zemlji koji se nalazi daleko u brdima ovog brdsko-planinskog kuršumlijskog sela.

  – Binjektaš – kamen na kojem su se nekada penjali oni koji sa zemlje nisu mogli da se popnu na konja pa su to činili tako što su se prvo penjali na ovaj kamen koji je u narodu poznat pod imenom – binjektaš.

-Ovde sam se vratio da živim 1992. Godine. Počeo sam da pravim mali kućerak, obnavljam postojeće objekte u dvorištu koje sam od materijala iz prirode oblikovao na jedan orginalan način,objasnio nam je Života dodajući da se ovde može videti dosta zanimljivih eksponata među kojima su gusle njegovog dede napravljene uz pomoć tesle i sekire.

  – Sve je ovde u etno stilu. Ovde nije uloženo mnogo novca ali jeste mnogo truda, mašte, kreativnosti i rada, kaže Života o svom zanimljivom dvorištu.

Lepota prave seoske idile koju smo zatekli u dvorištu Živote Jevremovića retko gde se može videti, a tu lepotu u velikoj meri dopunjuje i prirodno okruženje netaknute prirode koja se širi svuda naokolo.

Tako je to u Igrištu selu iz kojeg su mnogi otišli tražeći bolji i lagodniji život u nekom većem gradu. Danas ovde živi samo 25 stanovnika a Života Jevremović je jedan od njih, ili bolje reći jedan od retkih koji se ovde vratio da živi sa željom da svoj ostatak života provede u  božanstvenom okruženju prirodnih lepota sela u kojem se pre nešto više od šest decenije rodio.

Tekst je objavljen u okviru projekta – Kuršumlija u srcu Toplice koji sufinansira Opština Kuršumlija.