Natalija Pavličević iz Blaca osvojila treću nagradu na literarnom konkursu Dani ćirilice u Bavaništu

Dečji sabor Dani ćirilice pokrenut je davne 2002. godine sa željom da doprinese očuvanju srpske kulturne baštine, jezika i pisma, pesme i igre, starih zanata, običaja i pravoslavne vere.

Okosnicu Sabora čini konkurs za najbolji literarni rad, najlepši kaligrafski rad, inicijal, vez, i ilustraciju i izradu lutke u narodnoj nošnji. Tema konkursa menjala se iz godine u godinu: Vera Nada i Ljubav, Srb, Milosrđe, Dobrota, Kolevka, Čast, Brat, Mostovi, Budimo ljudi, Svetinja!

Na Konkursu za najbolji literarni i najlepši likovni rad, koji je Ministarstvo prosvete uvrstilo u Program Republičkih smotri, do sada je učestvovalo oko 30.000 učenika iz više oko 500 osnovnih i srednjih škola iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Rumunije, Mađarske, Grčke, Albanije, Austrije, Nemačke, Norveške, Švajcarske, Švedske, Finske, Kine, Australije, Novog Zelanda, Južne Afrike, Amerike, Kanade i Ruske Federacije.

Dani ćirilice odvijaju se pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, Ministarstva kulture i Opštine Kovin.

Natalija Pavličević, polaznica Novinarske radionice”Sirijus” koja se realizuje pri NB”Raka Drainac” Blace, učenica Srednje škole Blace osvojila je treću nagradu na literarnom konkursu Dani ćirilice u Bavaništu. Mentor radionice je Ivana Grujić.„Dani ćirilice“ održani su u Bavaništu po 19. put. Deci, čiji su radovi proglašeni za najbolje, biće dodeljene nagrade u 19 kategorija, a biće podeljeno više od 100 priznanja.

Udruženje „Dani ćirilice Bavanište“ pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije raspisalo je konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola. Tema ovogodišnjih literarnih, kaligrafskih radova, minijatura i ilustracija bila je „Ljubav“. Na 19. „Danima ćirilice“ u Bavaništu biće podeljeno više od 100 priznanja.

Nagrađeni su najbolji literarni radovi, minijature, ilustracije, kaligrafski prepisi tekstova, inicijali i lutke u nošnjama, a takmičari su bili podeljeni u tri uzrasne kategorije. Nagrade će biti dodeljene 1.avgusta zbog novonastale situacije.

Pesma Natalije Pavličević:

Ljubav

 

 

Nikada neću način pronaći

Iako da ti se izvinim za sve reči

Ja hteo sam ti negde zamaći

Efermenost naša nije mogla da se spreči

 

Zato ti okretoh leđa

A i zato još istim žarom plamtim

Ljubavi, mene još ova emocija vređa

U dnu noći samo tebe pamtim

Bol nikako ne postaje bleđa

Ljubavi, oprosti

Emocije moje nisu u granicama zaljubljenosti

Nije zaljubljenost

Ovo izistinska ljubav je bila

Samo što ja tvom srcu bejah tek gost

Ti se meni nisi u prošlom vremenu skrila

 

Ostala si da živiš u sadašnjosti

Vrisak nečujanmom se srcu ote

Opijam se tvojim očima do besvesti

 

I nije ovo sve zbog tvoje neizmerne lepote

Zaista, u tebi zavoleh puno više

Ikako ako možeš oprosti

Spali reči, spali i čoveka koji ovu patetiku piše

Ti si mi se uvukla u kosti

I posle tebe nisam više mogao voleti

Nisam bio u mogućnosti tebe preboleti

Skupio sam sav svoj svet

Krijući sebe u par kofera

Arogantno se bacih u let

 

Ljuljaška se zaljulja u sva četri smera

Ubio sam tebe u sebi

Bar sam mislio tako

A nisam priznavao, pogotovo ne tebi

Voleo sam te, volim te, i još kako

 

Jad sam nizao do jada

Epicentar ja sam u ovom zemljotresu

 

 

 

Bednik najobičniji, koji će najviše da strada

I bežao sam, al` se uvek vratih na tvoju adresu

Lagao sam svima, najviše sebi

Apsurdno sam izmišljao neke priče prazne

 

Suočavam se, vidi! Srce mi izgrebi!

Armagedone slala si mi razne

Mnoge sam platio, mnoge ću tek da platim

Odslužio sam tolike kazne

 

Šta još, Dušo, treba da propatim?

Ta ja znam da me ne umeš voleti više

Oblak sam koji na tvom suncu dogoreva

 

Jednostavno ne razumem kako tvoje oči dopustiše

Anemičnom mom srcu da o njima sneva

 

Tebe čuvam kao najlepšu tajnu

Vidiš, drugima nisam umeo sebe dati

Osećao sam neku setu, možda beznačajnu

Možda dovoljno jaku da mogu večno plakati

 

Sećam te se još onako čisto

Ruke tvoje, umorne od promene oseke i plime

Crnom olovkom prežvrljale su isto

U svemu gde je zapisano moje ime

 

Bunilo me hvala

Enigma mi postaješ sve veća

Još me tvoji pogledi stežu oko vrata

Ako samo to umeš, onda mi i budi samo nesreća

Hoću toliko toga da ti kažem

 

Teško ću moći, moj um bunca

Elokventno počiljem o sebi da lažem

Krijući se gorim iza tvog sunca

 

Gnev moj sav okrenut je meni

O, kako sam smeo od sebe te gurnuti!

Sramotan je svaki ovaj ljubavi vapaj

Tope se u ovom paklu svi postojeći sati

 

Ta samo ja sam kriv za svaki naš kraj

I kriv sam, prokleto kriv, za svaki propali početak

 

 

Skupio sam hiljadu i jedan nedovršeni zagrljaj

Entropija je uništila svaki utorak i petak…

 

Ma ja sam! Ja sam prava zver!

Epidemija bola od mene kreće

Nisam pratio tvoj pravac ni tvoj smer

I slagao sam te kada sam rekao da imam sreće

 

Nemam

Istina je da sam samo krao tvoj sjaj

Sam sam. Prokleto sam.

I nemam pravo na oproštaj

 

U ovom univerzumu nemam pravo na nas

 

Puno pravo tvoje oči imaju da se osvete

Razrešimo sve danas

Omamljeno skupljam sve moguće osete

Što pepeo protraćene ljubavi brišu

Lebdeći hodaš po noćima mekim

Oči moje za tobom uzdišu

Molim život za stazu ka sećanjima dalekim

 

Voleti nisi smela moju dušu što luta

Rekla si mi jednom da si htela, ali pade kometa

Emocija kobna ko pepeo prosuta

More nas proguta talasima sveta

Emocija posle mene ostaće kao nešto zadnje

Ne želim da ti moje postojanje ikako smeta

Uskoro će sve moje reči biti deo velike razgradnje

 

Samo pola koraka od ivice si se izmakla

Koraknuću ka tebi, pašću u ponore pakla

Rob sam naših uspomena što još vrebaju izdaleka

I dan za danom, za tobom sam sve luđi

Lutalica ova će u nedogled da te čeka

Ali znam, znam da smo zauvek tuđi…