Reč stručnjaka:Pepeo kao odlično kalijumovo đubrivo

Savetodavac u poljoprivredno stručnoj savetodavnoj službi Prokuplje, Magdalena Todorović priča nam na temu: Pepeo kao odlično kalijumovo đubrivo:

Od vajkada je poznato da se pepeo koristi kao najbolje kalijumovo đubrivo. Istina je da su kiselija zemljišta zbijenija a ona sa dovoljnim sadržajem kalcijuma rastresitija.Pa se zbog toga pepeo ima izuzetan značaj za smanjenje kiselosti zemljišta, kao i za popravljanje njegovih fizičkih osobina – strukture agregatnih čestica, čime se postiže rastresitost tla. On povećava propusnost vode, pa se tako izbegava prevlaživanje, a povećava i količina vazduha u tlu, poboljšavanjem poroznosti i aeracije zemljišta.

Stručnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voća, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast. Pepeo je proizvod sagorijevanja organske materije. Prema tome, on je neorgansko đubrivo nastalo sagorijevanjem organske mase. U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma. Kalcijum pomaže da pravilno rastu i obrazuju se koštice, a kalijum pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu.

Isto tako utiče i na prinos koštičavog voća. Zato ga treba primenjivati u praksi kao đubrivo, na zemljištima koje imaju potrebe za tim.

.        Na primer pepeo od ogrevnog drveta i drvenog uglja sadrži u proseku oko 10% kalijuma, 3kg fosfora i 30kg kreča Ako se osvrnemo na činjenicu da većina plodova koje beremo iz svojih vrtova sadrži jako puno kalijuma, shvatamo da ga ujedno i jao puno troši iz tla. Kalijum igra ključnu ulogu i u sintezi šećera pa voće i povrće nađubreno pepelom je slađe i ukusnije.

Istina je i to da kada se na jedno te isto mesto stalno baca pepeo da tu ništa neće rasti, ali je sasvim logično i zbog čega. Dakle, pepelom se đubri kao i stajnajkom, i savršeno je da se ova dva savršena đubriva koriste u kombinaciji (kompost je takođe kvalitetniji ako se u nj baca pepeo, a i ljuske od jaja, i to najbolje tako što se spala u peći i tako odu u pepeo, ili osuše, usitne i onda bace).

Ne đubri se svaki tip zemljišta isto i istim količinama određenih vrsta đubriva, kao što se ni različite kulture ne đubre na isti način.

Primera radi, zbijenija zemljišta je najbolje đubriri u jesen pre duboke obrade, a rastresitija u proleće.