Savet stručnjaka: Uticaj klimatskih promena na voće i mere koje treba preduzeti u cilju zaštite od mraza

Savetodavac za  voćarstvo PSSS Kuršumlija Magdalena Todorović priča nam na temu – Uticaj klimatskih promena na voće i mere koje treba preduzeti u cilju zaštite od mraza

Ove godine očekujemo drastično smanjenje prinosa kao posledicu mraza. On se dogodio kasno, i intenzivan je, sa temperaturama i do -6 °C, što je dovoljno da ugrozi i voćke koje su u ranoj fazi cvetanja, kao što su jabuke.  Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj aprilski mraz je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije.

Mere kojima voćke možete da zaštitite od prolećnog mraza ili barem da umanjite njegove posledice su sledeće:

– Tretman antistresnim peparatima na bazi aminokiselina (biostimulatori), ali ako zasad pretrpi potpunu štetu (100%), tretiranje navedenim biostimulatorima nije potrebno, jer neće biti učinka, pošto su generativni organi odumrli, tj. rod će sigurno izostati.

– Priključni transportni grejači , odnosno korištenje traktora i vučenog priključnog transportnog grejača (heater ili Frostbuster) koji stvaraju topli vazduh koristeći različite energente (plin, benzin, nafta), a topli vazduh ispuštaju na stranu ili unazad, krećući se kružno ulazeći u redove, te se na taj način podiže temperatura u zasadu.

– Male prenosne peći cilindričnog oblika, napravljene od metalnih cevi (materijal debljine bar 4 mm, prečnika oko 200 mm, visine 350-400 mm), s metalnim poklopcem, koji svojim prečnikom nadmašuje cev za barem 30-35 mm tj. u prečniku barem 260-270 mm koje koriste čvrsto gorivo (najbolji je ugalj ili visokokalorično drvo).  Svaka od ovih peći toplinom koju stvara okvirno pokriva površinu od 25 m²- 40 m².

– Vetrozaštitni pojas – Ako se odlučite da grejete zasad na taj način, važno je da na strani s koje može duvati vetar postoji gust biljni vetrozaštitni pojas, jer ne vredi grejati zasad, ako toplinu odnosi vetar. Uz osiguranje dovoljne količine goriva pre mraza, zasad se može zagrejati za nekih 1,6 ºC – 2 ºC u odnosu na okolinu.

– Prskanje voćnjaka vodom se koristi u vreme pojave mraza tokom cvetanja voćaka. To može biti stacionarno (sastoji se od dovoljno velikog rezervoara vode, jake pumpe, sisitema cevovoda i dizni) ili može biti mobilno. Prska se od pojave mraza, vodom pomoću atomizera i traktora, ali je jedan traktor limitiran za određenu površinu, pa je potreban veći broj traktora i atomizera, najčešće vučenih, i to od najmanje 1.000 litara zapremine. Ne prska se svaki red, kao prilikom zaštite protiv bolesti, nego se redovi preskaču kako bi se u malom vremenu pokrila što je moguće veća površina.

– Zadimljavanje primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa povećava temperaturu za 0,5 °C do 1,5 °C. Međutim, najčešći izvor zadimljavanje koji se kod nas koristi je paljenje automobilskih guma, što je pogrešno, jer se s jedne strane oslabađaju vrlo opasne materije za životnu sredinu, a s druge strane tako nastali dim čine čestice koje ne zadržavaju toplotu, ne zadržavaju se iznad voćnjaka i ne zagravaju vazduh. Jedino efikasno zadimljavanje je paljenje mokre organske materije (slama, lišće itd.), što u vazduhu oslobađa veliku količinu vodene pare koja se kondenzuje, te na taj način sitne čestice vode lebde u ili iznad voćnjaka i upijaju i zrače toplotu.

– Primena agrotekstila kod jagode – postavlja se sredinom popodneva, pre zalaska sunca. U kojoj meri će ova vrsta zaštite biti efikasna zavisi od debljine tekstila i rasporeda vlakana u njemu, a što je material deblji zaštita je veća. Ukoliko je dan pred mraz sunčan i bez vetra, onda će agrotekstil da pruži odličnu zaštitu, a ukoliko je dan pred mraz oblačan sa hladnim i suvim vetrom, efekat agrotekstila će biti vrlo mali.

Važno rešenje su preventivne mere – pravilan odabir voćke i otporne sorte za različite lokalitete i pravilna sadnja.

Savetodavac za  voćarstvo  Todorović Magdalena   PSSS Kuršumlija