U Domu porodice Grujić: Evo zašto se o lepotama blačkog kraja i sela Popove priča u Kanadi, Nikaragvi i Japanu

Da je svet mali potvrđuje i ova priča zabeležena u blačkom selu Popovi, o zanimljivom susretu prijatelja sa tri kontinenta, Evrope, Azije i Severne Amerike, odnosno iz Srbije, Kanade, Nikaragve i Japana.

Ono u šta smo sigurni, to je da će ova priča biti čitana na četiri kontinenta a o njoj će se pričati i na petom,odnosno – Australiji.

Vest ima video:

 

Srbin, Božur Grujić u svom domu u selu Popovi ugostio je Mikako Inabo iz Japana, Mariu Hose Navas iz Nikaragve a u goste su stigli i sin Boban i unuka Katarina Grujić koji žive u Kanadi.

Prvo neizostavno pitanje koje smo postavili domaćinu, Božuru Grujiću iz sela Popove, bilo je na kom jeziku se sporazumeva sa svojim dragim gostima iz Nikaragve, Japana i Kanade.

• Pošto sam ja ovde u svojstvu domaćina, goste pokušavam da naučim srpskom jeziku a njihova poseta je učinila jednu lepu stvar pa se u mom domu ovih dana govori na engleskom, srpskom, španskom i japanskom, saznajemo od Božura Grujića penzionisanog profesora koji je radni vek proveo u Beogradu, a danas, kao penzioner živi na relaciji – Popova – Beograd – Toronto.
  

  Boban Grujić u dalekom Torontu svojim prijateljima priča o lepotama Srbije i svog kraja

Predstavljajući nam svoje goste Božur kaže da je Mikako došla iz Tokija ( Japana) gde radi u školi kao učitelj, odnosno deci predaje engleski jezik.

 Maria Hose Navas je iz Nikaragve a 25 godina živi i radi u Kanadi u istoj kompaniji sa mojim sinom Slobodanom ( Bobanom), a iz Toronta odnosno Kanade došli su moj sin Slobodan i unuka Katarina Grujić, sa puno ponosa i sreće priča nam o svojim posebno dragim gostima Božur Grujić.

-Osećam se uzbuđeno i radosno. Pokušavam da im boravak u Srbiji učinim što lepšim kako bi im ostao u lepom sećanju. Puno mi je srce zbog sina i unuke koji su došli iz Kanade ali i zbog Mikako i Marie, ističe Božur dodajući da njih nije teško ugostiti jer vole srpsku hranu a već su imali prilike da u Kanadi probaju sve naše specijalitete koje sam im spremao boraveći kod sina u Kanadi.

– Gosti su oduševljeni gostoprimstvom, prirodnim lepotama sela Popove, obožavaju šljive i rakiju odnosno našu šljivovicu, kaže Božur koji je inače bio i državni prvak u kajaku.

Slobodan Grujuć, u Kanadu je otišao pre 26 godina, sa namerom da ostane na kratko a ostao je čitavih 26 godina.

• Tamo sam formirao porodicu i ostao da živim. Danas radim u Royal banci u Torontu kao direktor za tehnologiju i sisteme, saznajemo od Slobodana Grujića koji je ovih dana u selu Popovi sa ćerkom Katarinom doputovao na godišnji odmor.

U porodici Grujić u Torontu inače se govori mnogo jezika jer je Boban oženio japanku Leiko sa kojom ima sina Nikolu i ćerku Katarinu.

• Deca sa majkom pričaju na japanskom, sa mnom na srpskom a u školi komuniciraju na engleskom jeziku, pojašnjava nam Boban koji jednom godišnje kada je u mogućnosti, sa ćerkom Katarinom posećuje mesta u kojima je odrastao – Beograd i selo Popovu nadomak Blaca.
• -Presrećan sam što danas imamo priliku da ovde u Srbiji u našem domu u selu Popovi ugostimo Mariu i Mikako, gošće iz Nikaragve i Japana koje smo upoznali u Kanadi . Mikako je bila naš gost u Kanadi, u vremenu dok je kao student učila engleski jezik, a Maria je moja koleginica. Obe su imale priliku da od moje porodice i mene u Torontu čuju dosta toga lepog o Srbiji i našu zemlju zavolele su u Kanadi. Sve te naše priče o Srbiji uticale su na to da one požele da dođu i posete našu zemlju što se i desilo, saznajemo od Bobana Grujića.
• Jedanaestogodišnja Katarina ističe da joj se u Srbiji mnogo sviđa i da rado sa tatom dolazi u vreme raspusta.

Katarina i njen brat Nikola koji je u Kanadi, neguju i čuvaju tradiciju oba svoja roditelja, oca Srbina i majke Japanke.

Katarina govori francuski, engleski, japanski i srpski.

Katarina je imala priliku da obiđe i Srbiju i Japan  i obe zemlje su joj podjednako drage a ono što joj se u Srbiji najviše sviđa je berba šljiva i nebo sa puno zvezda.

• A da su gošće iz Nikaragve i Japana kroz priče porodice Grujić zavolele Srbiju, svedoči i činjenica da je Maria u Kanadi pročitala mnogo knjiga srpskih pisaca, posebno joj je drag roman – Na Drini Ćuprija pa joj je kaže po malo i žao što nije imala vremena da vidi reku Drinu i most u Višegradu.

Maria Hose Navas inače je pre 25 godina u Kanadu doputovala iz Managve,  glavnog grada Nikaragve i radi u istoj kompaniji sa Bobanom.

U Srbiji joj se jako dopalo a inače o našoj zemlji čula je mnogo lepih reči u Kanadi od svojih prijatelja Grujića.

• Bila sam u Beogradu, Blacu i od svih mesta koja sam obišla najviše mi se dopalo selo Popova, ističe Maria.

Maria se inače bavi i atletkom, trči polumaratone a uskoro će u Čikagu trčati svoj prvi maraton u karijeri.

O Srbiji zna mnogo, čula je za Novaka Đokovića, čitala mnogo knjiga naših autora i izrazila je veliku želju da što više nauči o našoj zemlji.

Mikako Inabo živi u mestu Sajtame nadomak Tokija. Ona je učiteljica u jednoj školi gde deci predaje engleski jezik. Srbiju je mnogo zavolela zahvaljujući svojim prijateljima Grujićima kod kojih je boravila u Kanadi dok je u okviru studentske razmene usavršavala engleski jezik.

Mikako ističe da Srbiju toliko voli da bi ovde volela da živi. Posebno joj se dopalo srpsko gostoprimstvo i ovaj boravak u Srbiji pamtiće do kraja života.

• Obe gošće posebno su pohvalile srpsku šljivovicu koja im se jako dopala.

Mikako je inače boravila u 10 zemalja a prva u kojoj je otišla i gde je naučila prve reči engleskog jezika je Australija.

Zbog obaveza u školi u Japanu gde učitelji vikendom rade sa decom honorarno, Mikako će morati  uskoro da se vrati u Japan, a poslovne obaveze čekaju i Mariu.

Ovaj odmor za njih dve ostaće u lepom sećanju. Naučile su i upoznale deo Srbije to će raditi i u narednom periodu i kako nam rekoše biće redovni čitaoci portala Blace info press kako bi proširili svoje znanje o ovom delu Srbije koji su imale priliku da posete.

Boraveći u selu Popovi ističu da je ovde prelep kraj sa predivnim prirodnim okruženjem.

Njihovi domaćini, porodica Grujić ponosno im je predstavila deo tradicije svoga kraja, pričala o šljivama, Danima šljive u Blacu, znamenitostima iz svog okruženja.Gošće su obećale da će naredne godine doći u vreme berbe šljiva a priliku da obiđu blačke šljivike imale su i ove godine.

Božur Grujić za kraj ovog razgovora istakao je da je ovo možda i neki lepi početak seoskog turizma u kraju gde ima velikog potencijala za tako nešto.