Uručena pesnička nagrada „Drainac“ Veroljubu Vukašinoviću iz Trstenika

Ovogodišnji dobitnik pesničke nagrade „Drainac“ Veroljub Vukašinović iz Trstenika i zamenik gradonačelnika Prokuplja Dejan Tonić, položili su vence pijeteta na bistu velikog pesnika Rada Drainca i na taj način označili početak 52 manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“.

Na ovom mestu, ispred Drainčeve biste zamenik gradonačelnika je ovogodišnjem laureatu uručio nagradu, statuetu sa likom Drainca.–Zaista mi je velika čast da kažem nekoliko reči zahvalnosti povodom primanja Drainčeve nagrade i da njih, pre svega, uputim uglednim članovima žirija za dodelu ovog značajnog priznanja, koji su ove godine ukazali poverenje mojoj zbirci pesama „Tilić“, a samim tim i ostalim pesničkim knjigama koje sam do sada objavio. Neposredno pre nego što sam tu lepu i neočekivanu vest čuo od profesora Gorana Maksimovića vratio sam se, pun lepih i bolnih utisaka, sa pokloničkog putovanja po manastirima Kosova i Metohije, gde sam se u crkvi Pećke patrijaršije sreo sa veličanstvenom freskom Svetog ratnika Prokopija, zaštitnika ovog grada. Kako ništa nije slučajno, hvala i njemu na milosti, rekao je ovogodišnji laureat Veroljub Vukašinović kazujući besedu.

On je dodao da je Rade Drainac jedan od pesnika koje on najviše voli.–U mladosti, njega sam najviše znao napamet i recitovao. Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne, taj stih mi se odavno urezao u dušu kao ljudski i pesnički krik, koji me i danas prati. Kad u sebi kažem pesnik prvo pomislim na Drainca, pesnika boema, strasnog ljubavnika i sanjara, sa čašom u ruci i violinom u sluhu, pesnika liričara, ali i pesnika buntovnika i „bludnog sina“, pesnika lutalicu i avanturistu, koji je prošao mnoge geografske granice, ali i prešao preko mnogih moralnih granica malograđanskog morala i kroz svoje stihove i poeme izvrtao dušu kao džepove sa pocepanom postavom, istakao je nagrađeni pesnik Vukašinović.

On je naveo da je njegovom čitalačkom doživljaju Drainac pesnički monument, jedinstvena i neponovljiva pojava u srpskoj poeziji, blizak ukletim pesnicima, čiji je rodonačelnik Fransoa Vijon, ali sa toplinom Toplice u srcu.

Prema njegovom mišljenju on je i jedan od najprefinjenijih liričara melanholije, pesnik ukrštaja i antinomija, kosmopolita i imaginarni putnik sa bodlerovskim pozivom na putovanje, borac za prava poniženih u životnoj areni, koji je „ do kolena gazio u blatu što se život zove.“ Drainac je u mom doživljaju, bio i veliki kosmopolita i čovekoljubac i bogotražitelj „lutajući čovek bez Boga na putu“, a nadasve veliki putnik, stvarni i imaginarni, koji kao da je izašao iz strofe Bodlerove pesme „Putovanje“:

–S druge strane, meni lično mnogo bliže, Rade Drainac je i pesnik zavičaja i rodnog kraja, posebno u knjizi Dah zemlje, a poezija koja o tome govori nikad ne umire. Drainac je pevao o zavičaju u pesmi Povratak. Imam utisak da je na dnu svih prizora, srećnih i još više nesrećnih, u životu ovog pesnika, negde u samom temelju njegovog bića svetleo žar detinjstva u staroj kući čatmari, u rodnom selu Trbunju i da je ta svetlost kao tihi plamen voštanice, obasjala njegov put u večnost. Kao zastava na vrhu njegove monumentalne i razbarušene pesničke građevine štrči stih: „Ovde je nebo moje, ovde je ljubljena Toplica!“, zaključio je u svojoj besedi ovogodišnji laureat iz Trstenika Veroljub Vukašinović.

Predsednik žirija za dodelu nagrade „Drainac“ Goran Maksimović je ovom prilikom naglasio da Vukašinović spada u red najizrazitijih liričara srpskog jezika i nagrađena knjiga „Tilić“ pokazuje pesnikovu sposobnost da vodi kreativan dijalog sa ljudima i biljkama, sa stvarima koje ga okružuju i sa sopstvenom dušom, koja je neiscrpni izvor pesničkog nadahnuća.

–Zahvaljujući tome suočava nas sa neprimetnim ili skrajnutim pojavama, a iznad svega sa prefinjenim ljudskim emocijama i izrazitim čovekoljubljem. U tom dijalogu Vukašinović ostvaruje jedan potpuno nov lirski svet i pesnički jezik, koji nas vraća u dubine našeg mitskog postojanja i živu vezu između prošlosti i sadašnjosti, zaključio je Maksimović.

Na platou ispred Drainčeve biste, gde je i ove godine zbog epidemiološke situacije uručena nagrada „Drainac“, stihove su govorili dramski umetnik iz Beograda Vico Dardić i laureat Drainčeve nagrade Veroljub Vukašinović.

Susreti se nastavljaju večeras u bašti restorana „Varoški sokak“, gde će za ljubitelje poezije biti održan muzičko scenski program u 19 časova, a potom će veče biti nastavljeno kazivanjem stihova učesnika ove pesničke manifestacije.